Децу сексуално злостављају монструми од 17 до 30 година
Иницијатива за увођење казне доживотног затвора, коју је почетком маја ове године Народној скупштини предала Фондација „Тијана Јурић“, изазвала је реакцију стручне јавности, у првом реду правника, али и оних који се баве ресоцијализацијом осуђеника који су починили кривично дело тешког убиства.
Фондација је током prеthodnе године подсећала на све злочинце који су данас иза затворских решетака, а који су због свирепих убистава недужне деце осуђени на тренутну максималну казну од 40 година затвора.
Оснивач Фондације „Тијана Јурић“, Игор Јурић, образлажући залагање за увођење казне доживотног затвора истиче да особа која одузме живот детету нема више шта да тражи у овом друштву.
– Не можемо дозволити да неко ко је убио дете дође у ситуацију да му буде смањена казна или да после одслужене казне изађе и поново почини још гори злочин – каже Игор Јурић. – Желимо да искључимо сваку могућност враћања убица на улице.
По подацима Управе за извршење кривичних санкција, данас је у затворима у Србији 76 осуђених с изреченом максималном казном затвора од 40 година, при чему је њих 54 осуђено за кривично дело тешког убиства. У српским затворима је и 709 осуђених лица који издржавају казну за кривично дело тешког убиства, али нису осуђени на максималну казну, а 420 њих осуђено је на казну затвора за кривично дело против полне слободе.
У Казнено-поправном заводу Сремска Митровица налази се 80 осуђених за извршено кривично дело против полне слободе. Та дела извршена су према малолетним лицима и највише њих је осуђено за силовање, за обљубу над дететом, затим обљубу над немоћним лицем, кривично дело недозвољене полне радње, обљубу злоупотребом положаја, а једно лице осуђено је за кривично дело посредовања у вршењу проституције. Од тих осамдесеторо осуђених, 39 је и раније било под ударом закона, углавном за кривична дела из области имовинских кривичних дела, док је троје њих и раније осуђивано за истоврсна кривична дела.
На издржавању казне за почињено кривично дело тешког убиства, у Казнено-поправном заводу Сремска Митровица налази се 84 осуђених лица. Психолог Маја Новковић која у том заводу ради на третманима ресоцијализације осуђеника, изнела је недавно у Суботици, на конференцији „Безбедност и одговорност 2017“ неке од статистичких података насталих у истраживању о профилу сексуалних преступника.
– Сексуални преступници су углавном млађи и средовечни мушкарци, и како говоре истраживања, постоје два оквирна, најчешћа узраста починилаца, а то су они који имају 17 и 30 година – вели Маја Новковић. – Они који злостављају децу у просеку су нешто старији. Број сексуалних деликата је много већи од онога што ми знамо из статистичких показатеља. Педофила има у свим професијама, у свим слојевима друштва и углавном су то особе које су деци биле блиске. Што се тиче рецидива, код те врсте преступника он је мање заступљен него код других врста кривичних дела. Сексуални преступници по правилу нису специјално повратници, што значи да, и када код те врсте преступника дође до рецидива, они врше разноврсна кривична дела, не само она против полне слободе.
По њеним речима, истраживања показују да, што раније крену да врше кривична дела против полне слободе, већа је вероватноћа да ће касније имати рецидив у вршењу тих кривичних дела.
– Када је у питању ранија осуђиваност, извршиоци кривичних дела против полне слободе раније су најчешће осуђивани за имовинска кривична дела. Специјални поврат је најмање заступљен код сексуалних преступника, али ако поново изврше кривично дело против полне слободе, тада по правилу бирају жртве истог узраста и пола и уколико су приликом извршења првог таквог кривичног дела користили принуду, велика је вероватноћа да ће то поновити – појаснила је Маја Новковић.
Потписе за увођење доживотне казне затвора за убице деце Фондација „Тијана Јурић“ почеће да прикупља 23. октобра широм Србије. Како каже оснивач Фондације Игор Јурић, то је једноставно потреба наше државе. Како каже, Србија ће усвојити доживотну казну онда када буде схватила колико деце страда од многобројних психопата и злочинаца који слободно шетају, а при том су већина повратници.
– За промену закона неопходно је 30.000 потписа, али циљ је 500.000 – каже Јурић.
Разматрајући питање увођења казне доживотног затвора, она каже да би требало водити рачуна о неколико ствари. По њеном мишљењу, с једне стране, треба потражити одговор на питање да ли ће се неко променити или не након издржане казне од 40 година, као и да ли ће доживотна казна превентивно деловати на будуће извршиоце тешких убистава.
– С друге стране, реално је да размишљамо о томе шта да радимо с људима који дођу до краја казне, када треба да их отпустимо, а ми и даље процењујемо да су високо ризични – рекла је Маја Новковић.
Д. Николић
