Хор „Исон” руши предрасуде

„Организатор ове конференције чуо је за нас прошле године на Данима дефектолога, чији смо конгрес отворили малим концертом у хотелу „Парк”. Одушевљен, обећао нам је да ћемо се за пола године видети поново“, рекао је Близанац. „Видети дивну трансформацију кад скрајнуто дете постаје усхићено јер му као звезди, после наступа, прилази гомила људи да га интервјуише велика је срећа за мене. То је потврда да се наш пионирски рад, који траје 13-14 година, исплатио.

Њихови наступи – а било их је више од 1.500 – многобројни су јер ниједан позив, како каже, не одбијају управо због тога што представљају популацију која је занемарена у друштву.“

 „Мислим да су моја деца у Загребу додирнула небо по ко зна који пут и да су Новом Саду донела нешто што мало који град има. Они које су сви склонили, данас су репрезентација наше земље. Хор „Исон” је својим целокупним активностима показао да нисмо случајно изабрани за град културе“,  додао је наш саговорник. “Будући да хор чине деца без слуха, нестварна хармонија, коју не можете речима објаснити, постиже се тек на двадесетак метара, где чујете оно што Бог жели. Сам термин „исон” значи први тон, вођицу, која је неопходна за нешто сложеније музичке форме. Ми желимо да будемо тај камен темељац, тај ослонац овог града. Можете рачунати да ћемо увек бити ту.“

Да је порука коју шаље тај хор снажна, потврдио је и Ник Вујичић. Зато не треба да изненађују поводи за гостовање „Исона”. Један од таквих је Дан комеморације 48.000 деце која су побијена у Другом светском рату у хрватским логорима, а који ће бити одржан 7. октобра у Сиску.

„„Исон” је наступао пре 10-15 година, када још није било превелике помпе, на обележавању Чурушке рације, али и пре седам година на Штранду, крај залеђеног Дунава. Осим нас, буквално није било никога“ , рекао је. „Суштина је препознати да је важно када деца с инвалидитетом, која свакодневно подносе жртве, певају на тако осетљивим местима. Колико су она саставни део нашег друштва, толико су и историјски догађаји које смо одавно морали да превазиђемо и да искоренимо мржњу.“

Миодраг Миша Близанац, кога у Новом Саду знају као врсног певача, професора у ШОСО “Милан Петровић” и наравно некога ко несебично ради са децом у хору “Исон”, нерадо прича о наградама јер сматра да умеју да уљуљкају човека.

Чланови хора сложни и срећни Фото: приватна архива

„Награде ме веома обавезују и терају да још више радим. Када сам био позван у Новосибирск и Москву на предавања, нисам ни слутио да прате мој рад и да ће ми доделити титулу почасног члана Руске академије наука. Драже би ми било да се спомене да су наша деца у оријентирингу била прва у Европи или да су победила са својом представом такмичећи се с редовним школама“, признаје наш саговорник.

Нова тежња хора „Исон” је да под слоганом „Ми смо једнаки, зар не?” са заштитником грађана уђе у све школе и јавне институције и да, осим што ће певати, покрене јавну дебату о равноправности. Подсећа и да су покренули акцију скупљања старих инструмената, који људима не требају, а могу се прилагодити способностима деце у хору.

Густ распоред наступа и обавеза



„Издвојићу нашу славу у Шајкашу 30. септембра, кад ће у 10 сати бити резање колача, а у 11 додела седла за фиксирање особа с параплегијом, које добијамо захваљујући акцији младих „Лајонса”, затим 5. октобра фестивал у Синагоги, једини такав код нас, када ће наступити 25 најбољих младих музичара с инвалидитетом“, наводи Миша Близанац. “И пред крај године,  7. децембра имамо концерт са 1.000 извођача на Спенсу, на којем очекујемо много гостију из иностранства.“

„Желимо да пружимо руку и направимо први корак, али да би неко неког прихватио, морају бити вољне обе стране“,  додаје он.

Активан живот ова деца воде и у Шајкашу, где имају салаш с терапијским јахањем, малу фарму животиња и содару.

„Циљ нам је да у содари запослимо двадесетак младих особа с инвалидитетом. Време које нам долази је време воде и хране. Наш капацитет је мали, али довољан да имамо своје тржиште. Међутим, немамо довољно репроматеријала: 15.000 динара кошта 100 флаша за соду, а нама их треба пет-шест хиљада. Верујем да има добрих људи који би хтели да помогну деци која желе својим радом да заслуже поштовање и да имају свој квалитетан производ“, каже Миодраг Миша Близанац.

 

С. Милачић