Hor „Ison” ruši predrasude

„Organizator ove konferencije čuo je za nas prošle godine na Danima defektologa, čiji smo kongres otvorili malim koncertom u hotelu „Park”. Oduševljen, obećao nam je da ćemo se za pola godine videti ponovo“, rekao je Blizanac. „Videti divnu transformaciju kad skrajnuto dete postaje ushićeno jer mu kao zvezdi, posle nastupa, prilazi gomila ljudi da ga intervjuiše velika je sreća za mene. To je potvrda da se naš pionirski rad, koji traje 13-14 godina, isplatio.

Njihovi nastupi – a bilo ih je više od 1.500 – mnogobrojni su jer nijedan poziv, kako kaže, ne odbijaju upravo zbog toga što predstavljaju populaciju koja je zanemarena u društvu.“

 „Mislim da su moja deca u Zagrebu dodirnula nebo po ko zna koji put i da su Novom Sadu donela nešto što malo koji grad ima. Oni koje su svi sklonili, danas su reprezentacija naše zemlje. Hor „Ison” je svojim celokupnim aktivnostima pokazao da nismo slučajno izabrani za grad kulture“,  dodao je naš sagovornik. “Budući da hor čine deca bez sluha, nestvarna harmonija, koju ne možete rečima objasniti, postiže se tek na dvadesetak metara, gde čujete ono što Bog želi. Sam termin „ison” znači prvi ton, vođicu, koja je neophodna za nešto složenije muzičke forme. Mi želimo da budemo taj kamen temeljac, taj oslonac ovog grada. Možete računati da ćemo uvek biti tu.“

Da je poruka koju šalje taj hor snažna, potvrdio je i Nik Vujičić. Zato ne treba da iznenađuju povodi za gostovanje „Isona”. Jedan od takvih je Dan komemoracije 48.000 dece koja su pobijena u Drugom svetskom ratu u hrvatskim logorima, a koji će biti održan 7. oktobra u Sisku.

„„Ison” je nastupao pre 10-15 godina, kada još nije bilo prevelike pompe, na obeležavanju Čuruške racije, ali i pre sedam godina na Štrandu, kraj zaleđenog Dunava. Osim nas, bukvalno nije bilo nikoga“ , rekao je. „Suština je prepoznati da je važno kada deca s invaliditetom, koja svakodnevno podnose žrtve, pevaju na tako osetljivim mestima. Koliko su ona sastavni deo našeg društva, toliko su i istorijski događaji koje smo odavno morali da prevaziđemo i da iskorenimo mržnju.“

Miodrag Miša Blizanac, koga u Novom Sadu znaju kao vrsnog pevača, profesora u ŠOSO “Milan Petrović” i naravno nekoga ko nesebično radi sa decom u horu “Ison”, nerado priča o nagradama jer smatra da umeju da uljuljkaju čoveka.

Članovi hora složni i srećni Foto: privatna arhiva

„Nagrade me veoma obavezuju i teraju da još više radim. Kada sam bio pozvan u Novosibirsk i Moskvu na predavanja, nisam ni slutio da prate moj rad i da će mi dodeliti titulu počasnog člana Ruske akademije nauka. Draže bi mi bilo da se spomene da su naša deca u orijentiringu bila prva u Evropi ili da su pobedila sa svojom predstavom takmičeći se s redovnim školama“, priznaje naš sagovornik.

Nova težnja hora „Ison” je da pod sloganom „Mi smo jednaki, zar ne?” sa zaštitnikom građana uđe u sve škole i javne institucije i da, osim što će pevati, pokrene javnu debatu o ravnopravnosti. Podseća i da su pokrenuli akciju skupljanja starih instrumenata, koji ljudima ne trebaju, a mogu se prilagoditi sposobnostima dece u horu.

Gust raspored nastupa i obaveza



„Izdvojiću našu slavu u Šajkašu 30. septembra, kad će u 10 sati biti rezanje kolača, a u 11 dodela sedla za fiksiranje osoba s paraplegijom, koje dobijamo zahvaljujući akciji mladih „Lajonsa”, zatim 5. oktobra festival u Sinagogi, jedini takav kod nas, kada će nastupiti 25 najboljih mladih muzičara s invaliditetom“, navodi Miša Blizanac. “I pred kraj godine,  7. decembra imamo koncert sa 1.000 izvođača na Spensu, na kojem očekujemo mnogo gostiju iz inostranstva.“

„Želimo da pružimo ruku i napravimo prvi korak, ali da bi neko nekog prihvatio, moraju biti voljne obe strane“,  dodaje on.

Aktivan život ova deca vode i u Šajkašu, gde imaju salaš s terapijskim jahanjem, malu farmu životinja i sodaru.

„Cilj nam je da u sodari zaposlimo dvadesetak mladih osoba s invaliditetom. Vreme koje nam dolazi je vreme vode i hrane. Naš kapacitet je mali, ali dovoljan da imamo svoje tržište. Međutim, nemamo dovoljno repromaterijala: 15.000 dinara košta 100 flaša za sodu, a nama ih treba pet-šest hiljada. Verujem da ima dobrih ljudi koji bi hteli da pomognu deci koja žele svojim radom da zasluže poštovanje i da imaju svoj kvalitetan proizvod“, kaže Miodrag Miša Blizanac.

 

S. Milačić