Дојче Веле : Фашизација хрватског друштва
БЕРЛИН : Хрватска је одавно "проблематично дете" Европске уније и представља негативну рекламу за даље проширење, пише швајцарска штампа у освртима на ревитализацију усташтва и сличне догађаје у најмлађој чланици Уније, преноси Дојче веле.
„Хрватска води расправе о својој историји“, наслов је чланка у којем се Ноје цирхер цајтунг осврће на промену имена једног од најлепших загребачких тргова.
Подсећа да је на отварање „градског позоришта“ 1895. дошао лично Франц Јозеф Први, а да је трг на којем се оно налази „од 1946. био посвећен маршалу Титу“.
„Након емотивне расправе градска скупштина је почетком септембра одлучила да прекрсти трг. Он се сад зове ''Trg Републике Хрватске''. Златко Хасанбеговић, бивши министар културе, који је деведесетих година около ходао с фашистичком капом, хвалио је ту одлуку речима да су жртве ''комунистичког, титоистичког терора'' коначно доживеле задовољштину“, пише циришки дневник.
Лист пише да је левица протестовала наглашавајући Титове заслуге за ослобођење Хрватске од фашизма.
„Откако се Хрватска издвојила из Југославије она води расправе о својој историји. Десница ради на ''антитоталитарном консензусу'', који изједначава Титову вишенационалну диктатуру с фашистичким усташким режимом.
Али, то је историјски погрешно, наводи лист и додаје да је Титов режим имао врло репресивне стране, али је осигурао милионима људи скромно благостање и количину слободе какву није познавала ни једна друга социјалистичка држава.
Бернер цајтунг се такође бави Хрватском наглашавајући да је њено понашање „антиреклама за проширење ЕУ“.
Томас Розер, дописник листа из Београда, преноси да је и смрт угледног публицисте Славка Голдштајна изазвала поплаву увреда на његов рачун „у световима интернета“, где је називан „лажовом“, „издајником земље“, „јеврејским расистом“ или „антикристом“, а цитирајући Индеџ.хр ове новине то наводе као још један доказ „фашизације хрватскога друштва“.
Аутор тврди да су се „хоризонти те јадранске земље од приступа Европској унији 2013. пре сузили него проширили“.
Као аргументе наводи „проповеди мржње националистичких свештеника против некадашњих партизана и српске мањине, паљење њихових новина и вишемесечне расправе о томе да ли је прихватљива спомен плоча с фашистичким усташким поздравом ''За дом спремни''“.
Томас Розер тврди да и председница државе Колинда Грабар-Китаровић ствар релативизује изјавом да је то „стари хрватски поздрав“ који је „нажалост компромитован“, а за премијера Андреја Пленковића аутор тврди да је изгубио контролу над „националистичким крилом свога конзервативног ХДЗ-а“.
Аутор даље подсећа на улогу Иве Санадера у приближавању Хрватске НАТО и Европској унији „док није због безбројних корупционашких скандала завршио иза решетака“, затим на улазак Хрватске у ЕУ у време премијера Зорана Милановића и прихватање закона којим се хтело спречити изручење бивших челника југословенске тајне службе Немачкој те о најновијим сукобима Хрватске са суседима.
„Игра Хрватске у гостима у Европској унији досад није постала успешна прича. Напротив: Та је земља већ одавно постала проблематично дете ЕУ. Двапут је Брисел морао Хрватску да упозори због недопуштених трговачких санкција против бившег ратног противника Србије", наводи лист и истиче:
"Тврдоглави балкански пркос одређује опхођење Хрватске и с другим, ништа мање тврдоглавим бившим југословенским партнерима: обзир према националистичким осећањима у самој земљи отежава Загребу тражење компромиса са суседима“.
