ХР "траблмејкер" у региону: Ушла у дипломатски рат са свим комшијама

Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцу и паљења гласила српске мањине „Новости“.

Односи са Босном и Херцеговином „заковитлали“ су се због препуцавања у вези са градњом Пељешког моста, а у последње време и због изјава о опасности од исламског радикализма који из Босне наводно прети Хрватској и Европи.

Црна Гора Хрватској такође шаље протестне ноте због споменика емигранту са терористичком прошлошћу Миру Барешићу који је у Шведској правоснажно осуђен због убиства иконе њиховог антифашистичког устанка Владимира Роловића, а спирали негативизма у окружењу прикључила се недавно и Мађарска, придруживши се Словенији у блокади пријема Хрватске у ОЕЦД, међународну Организацију за привредну сарадњу и развој.

С Италијом смо, засад, још у релативно непомућеној атмосфери, пише „Слободна Далмација“.

Разлоге таквог стања у односима Хрватске са суседима бивши хрватски дипломата Ивица Маштруко не види у професионалним дипломатама који тренутно воде Хрватску него примарно у бременитом и комплексном историјату укупног деловања односно неделовања. 

Разлози за компликовање односа са разним државама у окружењу, по његовом мишљењу, нису међусобно повезани, али понегде имају заједничке додирне тачке и интересне оквире који се на неки начин преклапају или се из истих изводе дугорочни закључци.

Све је на неки начин кренуло од потребе дефинисања граничног питања које Хрватска мора да реши са свима, осим са Мађарском и Италијом. 

Политика Хрватске је у смислу утврђивања граница била не чврста, него ригидна, а због притиска националистичког набоја све досадашње владе су преговарале без најмање склоности компромисима. 

Како би све владе избегле одговорност због таквих политика, са Словенијом смо прихватили да идемо на арбитражу која је потом компромитована. Европа и свет су, међутим, на страни арбитражне одлуке не због склоности Словенији, него због заштите процедуре и институције која је спроводи, наводи он. 

Као једино реално решење за излаз из садашњег стања он предлаже потписивање билатералног споразума о граници са Словенијом који би укључио све елементе арбитражне одлуке. Тиме би изашли из агоније међусобног препуцавања, а формално не би одступили од става да арбитражу не прихватају.

За експлозивне и нервозне релације са другим државама које окружују Хрватску Ивица Маштруко сматра да донекле последично произлазе из словеначког случаја, пренео је „Блиц“. 

Арбитража Хрватску, према свему судећи, очекује и са Србијом и с БиХ, а суседи су се на примеру Словеније уверили да Хрватска није баш склона да поштује одлуке арбитражног суда.

И рат са БиХ у вези са Пељешким мостом у једној мери је одговор те земље на дугогодишње нерешавање граничног питања, а у другој је и рефлекс интензивне присутности хрватских политичких лидера у БиХ и у босанскохерцеговачком политичком животу. 

Та посебна атмосфера коју хрватски функционери креирају у БиХ и око БиХ изазива очигледну нервозу у бошњачким круговима, упозорава бивши дипломата са дугогодишњим искуством. 

За затегнуте односе са Мађарима склон је да закључи да су углавном очекивани и то као последица наслеђа прошлости у вези са „Молом“ и „Ином“ и истраге у вези са Жолтом Хернадијем.

Али, колико год дипломатски односи Хрватске са суседима били слојевити и комплексни, чињеница је да Хрватску у Бриселу и другим европским центрима све чешће перципирају пре као „траблмејкера“ и извор проблема него као конструктивну европску компоненту, закључује Ивица Маштруко.