Гарант за кредите злато, дијаманти, машине, њиве
У Србији је жиранте све теже наћи, некретнине се тешко продају и врло често испод цене па ни хипотеке нису популарне, а осигурање кредита је додатни трошак.
Зато се банке, али и други повериоци, кад год је то могуће, окрећу залогама. Регистар заложног права води се код Агенције за привредне регистре. До конца јуна ове године у поменути регистар је била уписана разна покретна имовина укупне вредности 63.112.256.353 евра и било је активно 152.992 залога. Регистар Агенције води податке за целу Србију о бездржавинској залози, како се то обезбеђење стручно назива. Регистар је електонска база података о заложним правима и преко њега се чувају заложене ствари.
Залогу као средство обезбеђења најчешће траже банке. Уговори о кредиту чине 94,19 одсто свих заложних права која су уписана код АПР-а у Регистар. На другом месту су залоге које су наложили судови – 3,82 одсто, а законску залогу чини 1,99 одсто. У два потоња случаја на тај начин се гарантује нечије право, односно чува имовина. Осим грађана и комапнија, тај неко може бити и држава, односно њени органи или локална самоуправа.
Чиме то грађани Србије гарантују своје обавезе, превасходно према банкама?
У Регистар АПР-а су уписани аутомобили, опрема, односно машине за производњу или друга имовина компанија. Ту су затим домаће животиње, усеви који расту на њивама или у виноградима и воћњацима. Као средство обезбеђења те врсте дају се и акције, односно удели у привредним друштвима, разне врсте потраживања и драгоцености – накит, злато, дијаманти. Све те предмете повериоци не узимају код себе да чувају. Њих користе лица која су их и дала као обезбеђење обавеза. Повериоцима такав третман заложене имовине одговара јер дужник може да користи машине и заради новац који ће касније послужити да се врате обавезе за кредит, порез или неке дуге врсте. Исто важи и за приход од пољопривреде.
Људи који купују вредне ствари, попут опреме, аутомобила, животиња, требало би да провере да ли су они предмет залоге. У супротном, може им се догодити да, заједно с поштено плаћеном имовином, добију да плаћају и дуг. Подаци су доступни на сајту АПР-а у Регистру заложног права. Да би могли то проверити, морају знати податке о власнику, било да је реч о појединцу или компанији. Ту им је на истом месту и упутство о претраживању података. То посебно треба проверити ако се нешто нуди по изузетно повољној цени.
Постоје и ручне залоге, где се предмет даје на чување повериоцу до измирења обавезе, али то није често.
Ако имовину која је дата у залогу не чува код повериоца, дужник о њој мора да води рачуна, и то добро, односно како то наши прописи предвиђају – с пажњом доброг домаћина или привредника. У Агенцији за привредне регистре објашњавају да то значи да заложени предмети, односно животиње, морају бити у добром, односно исправном стању. Ако је то потребно, дужник мора машине или возила да поправи. Заложни поверилац има право да контролише како дужник води рачуна о предметима залоге, односно да проверава да ли је, рецимо, пшеница у силосу, да ли се роба у магацину чува тако да неће бити оштећена или изгубити на вредности: да кров не прокишњава, да су животиње добро неговане и нахрањене, вакцинисане. Ту проверу може радити лично заложни поверилац или лице које он одреди. Поверилац може тражити да се заложено и осигура. Тада ће потраживање бити још боље обезбеђено. Рецимо, ако животиње угину, полиса ће бити у његову корист.
Власник који чува заложени предмет може га продати, односно отуђити као поклон и слично. Међутим, то може урадити само уз сагласност повериоца, а све обавезе везане за заложено тада прелазе на купца, односно новог власника. Те промене се без одлагања морају уписати у регистар који води АПР. У случају да банка или други поверилац не добије новац за који се гарантовало, на основу извода из регистра залога након што прође датум може продати предмет залоге. Од 2014. године па до краја 2106. то се догодило у 905 случајева па изгледа да заложни дужници воде рачуна о томе.
Д. Вујошевић
