У пензију бежало 100.000 радника годишње

По подацима из статистичког билтена Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, током 2016. године у Србији је било 1.728.138 пензионера и 2.053.792 запослена, а однос радника и пензионера био је 1 према 1,2 „у корист” запослених. оквир

За 16 година, од 2000. до лане, однос пензионера и запослених се знатно променио. Те 2000. године радно место имао је 2.726.281 запослени, а пензију је примао 1.510.801 пензионер па је однос био 1 : 1,8. Наредних пет година број запослених је опадао, а број пензионера растао, па се и однос смањивао на 1 : 1,7. Свих наредних година, до прошле, смањивао се број осигураника, а повећао број оних који примају пензионерски чек.

Директорка Сектора Фонда ПИО за односе с јавношћу Јелица Тимотијевић објашњава за „Дневник” да је највећи прилив пензионера, а самим тим и смањење броја осигураника, било 2006. године.

Далеко је гора ситуација код пољопривредних пензионера, где једног пензионера „издражва” 0,7 осигураника, односно има више паорских пензија него паорских осигурања. По подацима из билтена, прошле године је било 193.645 пољопривредних пензионера и само 133.113 осигураника. Колико је тај однос нарушен, најбоље показује податак да је пре 16 година било 461.904 осигураника и 207.289 паорска пензионера па је однос био 1 : 2,2 односно 2,2 осигураника су „издржавала” једног пензионера.

– У последњих двадесет година, највише нових пензионера који су први пут остварили право у тој години било је 2006, када је пристигло 111.328 новајлија – објаснила је Јелица Тимотијевић. – Велики број нових пензионера био је и 2001. – 109.283, затим 1997. – 108.318, па 2010. – 108.204 и 2013. – 107.622. У последње две године значајно је мање нових пензионера, а може се закључити да је то делом повезано с изменама Закона о ПИО, које се примењују од 1. јануара 2015. године, односно с промењеним условима за остваривање права на старосну пензију.

Наша саговорница истиче да је у последњих десет година у Србији просечно било 98.000 нових пензионера годишње, док их је у исто време просечно 85.000 преминуло.

– Све до 2015. године много више осигураника остваривало је право на пензију него што је било трајних обустава. У 2015. укупан број нових пензионера износио је 88.466, док је 91.686 преминуло. Лане је број нових пензионера био 80.591, док је 88.395 преминуло – рекла је Јелица Тимотијевић.

Статистички подаци из билтана Фонда ПИО показују да је од 2000. године до лане број запослених који плаћају пензијске и инвалидске доприносе, дакле „издржавају пензионере”, смањен чак 672.489. У исто време, а по истим подацима, за тих 16 година пензионерски списак се повећао за 217.337 пензионера. Разлика између броја запослених и броја пензионера који су данас на списку осигураника и оних који примају пензије „одлази” на оне којима је у тих 16 година престала исплата, односно који више нису живи. Уколико би се тумачили статистички подаци, то би значило да је готово 700.000 запослених или отишло у пензију или остало без радног места, а да је у међувремену њих више од 200.000 данас своје место нашло на пензионерском списку и још увек прима пензију.

За потпуну финансијску самосталност пензијског фонда оптималан однос требало би да буде један пензионер и три запослена. Финансијски директор Фонда ПИО Иван Мимић објашањава да чак и када би укупно радно становништво у Србији у овом тренутку ушло у осигурање, односно нашло посао, максимални могућ однос броја корисника пензија и броја радника био би један према 2,2.

Недавно је шефица Одсека Републичког завода за статистику за демографију Гордана Бјелобрк изјавила да у Србији од 2021. запослени више неће моћи да издржавају пензионере, чији ће број драстично порасти јер на ред за пензионисање долази „бејби бум” генерација. У ту генерацију, како је објаснила, спадају рођени после Другог светског рата, између 1947. и 1957. године, и они су 2008. почели да улазе у контингент становништва изнад 65 година. Цела та генерација имаће више од 65 година, па ће за четири године, оценила је она, држава морати да предузме конкретне мере да би се омогућио баланс између економски активног и економски неактивног становништва. Додатну тешкоћу представља и чињеница да је све мање младих људи који би старије становништво својим радом издржавали.

– Радни контингент ће се смањивати јер све више младих људи одлази из земље, а и рађа се све мање људи – објаснила је Гордана Бјелобрк. – То ће утицати на смањење радног потенцијала у Србији и то ће економски бити веома тешко издржати. Радни контингент смањује, улазне генерације све су мање и тада ће морати да буду примењене конкретне мере да би се омогућио економски баланс између економски активног и економски неактивног становништва.

Љ. Малешевић