О хаљинама, чаролијама и осталим лутањима
Знате како се каже – ко се провукао на пролеће, „платиће“ на јесен. Да, причамо о свадбама и хаљинама, као незаобилазном сегменту сваке иоле пристојне припреме за одлазак на још једно весеље, на којем било да сте у некој специјалној улози или тек „обичан“ гост, једноставно морате да „изгледате“.
Шетам ових дана градом, свратим у понеки бутик или тржни центар, кад оно свуда слична ситуација. Што би се рекло, варијације на задату тему.
Жене (разних профила и годишта) у сличном расположењу - полухистеричном. Разлог: Хаљина, за коју су мислиле да ће им решити све „сватовске“ проблеме, једноставно „не ради“ посао. Бар, што се њих тиче. Ако мене питате, већи део онога што сам могла да видим је у најмању руку задовољавајући, а било је и неколико дама које су у одабраним тоалетама изгледале што би се рекло сјајно. Запитам се, наравно, о чему се ради. Како је могуће да нису задовољне када им хаљине стоје добро; „маскирају“ све што је потребно и наглашавају оно најбоље на њима. Онда схватим, с једне стране имамо проблем са превеликим очекивањима, то јест, надом да ће хаљина имати у неку руку магична својства и направити једно омање чудо. Не, неће. Хаљина (добро и паметно одабрана, као и у одговарајућој величини) може у знатно да поправи ствари, али с чаролијама се прича завршава у бајкама. У стварном животу, жене и девојке би ипак требало да задрже бар трунку реалности када се погледају у огледало... А можда чак и да онако у себи неколико пута понове „ово је само хаљина“...
С друге стране, стичем утисак да су даме (када је изглед у питању) превише строге према себи. И не кривим их превише. Јер, ако се некако и сачувају од „сугестија“ са ТВ екрана и насловних страна магазина, нагазна мина ће их изненадити тамо где је најмање очекују – на домаћем терену, то јест, од стране пријатеља, родбине и осталих добронамерних и брижних. Они ће, чула сам у више наврата, без већих проблема својој драгој пријатељици, ћерки, сестричини, колегиници... онако успут рећи да је крајње време да се „мало среди“. За оне који не знају тачно о чему се ту ради, да појасним да се ова „добронамерна“ сугестија у нашем (рецимо, савременом) друштву скоро увек (у неких 99 одсто случајева) односи на вишак килограма.Наиме, брижни наговештавају да ће јој се, само ако смрша, живот завртети у жељеном правцу, а ствари и догађаји почети да се ређају као на филмском платну.
Е, па неће. Бар не на дуже стазе.
Могуће да ће олакшана за неколико килограма наша хероина на тренутак и помислити да је свет прегршт невероватних могућности које су само на њу (овако лагану и витку) чекале. Међутим, врло брзо ће схватити да и у свету мршавих и затегнутих као сајла има разних, често и оних „дебелих“ проблема. Рецимо, бити мршава није исто што и бити вољена; нити су мршаве девојке паметније и успешније због тога што имају савршену килажу. Неретко, ем што су гладније, још су приде и несрећније. У преводу, нема инстант чаролије. Нећете је, колико год тражиле, пронаћи ни у некој фантастичној хаљини, а ни у „стесаној“ фигури. У преводу, изгледа да живце, време и бар пола живота потрошимо на тражења и лутања по погрешним местима... За почетак, можда није згорег мало и застати; ко зна, можда за почетак схватимо да и не морамо толико да јурцамо за срећом. Понекад је ваља и сачекати...
П.С. За разлику од „пролећних“ сватова, у које се улази после дуге и хладне зиме (читај, појачана исхрана и недовољно кретања), ове јесење, календар (ако се има у виду да је лето нетом завршено и да је већина „набацила“ мало боје и скинула неки грам) баш воли.
Јасна Будимировић
