Да ли се Србија спрема да прода своју имовину у Црној Гори?

Тако је Дирекција за имовину Србије објавила оглас у којем тражи овлашћеног проценитеља за процену тржишне вредности непокретности Србије, тачније МУП-а, у Бечићима. Реч је о објектима, у оквиру којих је  пет зграда с помоћним зградама и земљишту хотела „Београд” , као и покретним стварима у њима да би се они или привели намени или продали. Народна банка Србије огласила је  позив за достављање затворених писмених понуда за давање у закуп на неодређено време свог пословног простора у Подгорици, површрине 81 квадратни метар.

Да је дошло време да се реши питање имовине српских предузећа и Србије на Црногорском приморју дало се наслутити у фебруару ове године, када је црногорски премијер Душко Марковић био у званичној посети Србији и српској власти предложио да се помоћу заједничких пројеката та имовина стави у функцију да би почела да доноси профит. Приликом разговора са српским премијером и председником, Марковић је истакао да се имовина коју Србија поседује у Црној Гори, а која није искоришћена, процењује на више од сто милиона евра.

Одмаралишта великих српских предузећа из прошлих времена, као и хотели с више хиљада кревета, који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века били модерни, данас су у Црној Гори запуштени, мало одржавани  и користе се само три летња месеца у години или чекају приватизацију. Своја одмаралишта на Будванској ривијери и плажи имали су ЕПС, МУП, Институт за рехабилитацију Београд, неке познатије српске  фирме, али већина их данас ради само у току летње сезоне. Србија је од продаје дела комплекса „Инекс Златна обала” у Сутомору зарадила 11,7 милиона евра, али је остало још много хотела и одмаралишта српских предузећа која чекају да буду продата или да се у њих додатно уложи да би постала атрактивна за туристе. Колико тачно вреди имовина српских предузећа и њихових одмаралишта у Црној Гори нико у овом тренутку не може да каже, па је процена да је она више од сто милиона евра једино што се узима као податак, мада може бити речи и о знатно већем износу.

Прошле године је и Покрајинска влада поново отворила питање враћања војвођанске имовине у Хрватској, Словенији и Црној Гори. Председник Покрајинске владе Игор Мировић објаснио је да Војводина у Црној Гори, заједно с другим правним лицима, има део објекта у Игалу, додајући да резултате судбине те некретнине очекује у наредних неколико месеци или година.

Привредна комора Србије у Црној Гори је још пре три године покренула с државним органима Црне Горе и Србије питање решавања имовине српских предузећа и српске државе јер је свима јасно да Србија има у власништву или сувласништву изузетно значајне и атрактивне туристичке капацитете који су недовољно искоришћени и не дају ни изблиза ефекте који се, с обзиром на атрактивност локација, очекују. Тада су процене ПКС-а биле да Србија има право богатство уз саму обалу Јадранског мора, а помињане су локације и хотел „Шумадија” у Бечићима, затим хотел „Београд” у Бечићима у власништву МУП-а, „Врмац” у Прчњу, као део Института за рехабилитацију Београд, три хотела у Тивату, а држава Србија имала је и 26 одсто власништва у Институту „Др Симо Милошевић”.

Чак је 2012. године формирана и Комисија која је требало да попише српске некретнине у Црној Гори, али ни она ништа није урадила, тако да нема прецизног списка па се и не зна шта је тачно српско. Постојао је и предлог да се кроз преговоре Србије и Црне Горе одложи примена црногорских прописа о приватизацији и наплати пореза за оне који некретнине не користе да би српска предузећа имала више времена да нађу боље купце и добију више новца.

Љ. Малешевић