Са границе не враћају због казни, aли враћају због потерница

Због погрешних интерпретација ових случајева, Мариновић је у изјави за Танјуг објаснио у којим ситуацијама и околностима грађанин може да уз помоћ полиције буде заустављен на граници и приведен у суд који трага за њим, као и у којим случајевима то не може да се деси. 



"Уколико грађанин има неплаћену казну изречену правоснажном пресудом прекршајног суда или коначним извршним прекршајним налогом он не може бити враћен са границе, може слободно да је пређе и настави да путује. Према њему ће због наплате казне бити предузете мере из извршног прекршајног поступка", навео је Мариновић. 



То важи за све неплаћене казне за било који прекршај, како за оне најкрупније тако и за благе, чак и како се, погрешно спомиње у појединим медијима - за неплаћену бус плус карту, истако је Мариновић. 



Међутим, грађани могу бити враћени са границе у случају да је против њих издата општа наредба за довођење - потерница, која представља меру за обезбеђење присуства окривљеног на саслушању, односно у прекршајном суду. 



Председник Прекршајног суда у Београду, иначе највећег суда на Балкану, објаснио је да општа наредба за довођење, по закону, може бити издата само ако је окривљеном prеthodno послат позив за саслушање, па се он није одазвао и није оправдао свој изостанак пред судом.



Судија у том случају процењује да има основа да против њега изда наредбу за довођење уз помоћ полиције (која није општа наредба) из Полицијске станице по адреси становања тог лица.



Ако полиција не може да нађе окрвљеног, о томе ће известити суђу, који може, али не мора да изда општу наредбу за довођење.



"У случају да изда општу наредбу за довођење, судија је прослеђује полицијској станици на територији суда, која о потрази за тим лицем обавештава све полицијске станице на територији Републике Србије", рекао је Мариновић.



То значи да у случају да било која полисијска станица на територији Србије, односно њени службеници пронађу то лице било где на територији земље, па и на граници - могу то лице да приведу у суд који је издао општу наредбу, нагласио је судија.



"На пример, особа може бити заустављена на граници са Македонијом код Прешева и о његовом трошку приведена у прекршајни суд, на пример, у Сенти, ако је тај суд издао општу наредбу", указао је Мариновић.



Он је истакао да издавање опште наредбе за довођење не зависи од врсте и тежине прекршаја, односно да она може бити издата и за баналне и за крупне прекршаје.



У сваком случају, како је указао, и поред потраге и довођења у суд, лице не мора да буде кажњено за прекршај за који се против њега води поступак.



"То лице може да буде и ослобођено, али трошкове привођења (на пример од границе са Македонијом до суда у Сенти) сноси то лице јер је трошкове привођења само и проузроковало својим понашањем", нагласио је судија.



Што се тиче наплате неплаћених казни изрешених у прекршаним поступцима или прекршајним налогом, оне могу да буду реализоване и у извршном прекршајном поступку.



На пример, наплата може да се спроведе заменом новчане казне у казну затвора - по принципу 1.000 динара за један дан затвора, или радом у јавном интересу по принципу 1.000 динара по осам сати рада, или ако је окрвиљени запослен, новчана казна му мозе бити одбијена од зараде.