Јеврејска општина Зрењанин организује комеморацију
ЗРЕЊАНИН: Јеврејска општина Зрењанин је најавила да ће у петак, 18. августа, бити одржана комеморација поводом 76 година од депортације зрењанинских Јевреја. Уз пријатеље из јеврејских општина Србије, представнике градске власти, суграђане, преживеле и представнике других конфесија, Јеврејска општина Зрењанин ће се подсетити 18. августа 1941. године када је 1.200 Јевреја из овог града депортовано шлеповима реком Бегеј до логора Сајмиште.
Нису се вратили, а Банат је стекао неславни епитет „Јуденфреи”.
„Комеморацијом одајемо почаст невиним жртвама и поручујемо да нећемо дозволити да се злочин заборави, јер ће га само то спречити да се понови”, поручују организатори комеморације.
Програмом је предвиђено окупљање у просторијама Јеврејске општине Зрењанин, на Житном тргу, у 10.30 часова, а пола сата касније биће спуштени венци са Пешачког моста у Бегеј. Предвиђено је да се окупљенима обрате представница Јеврејске општине Марија Радин Цабафи и председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош, као и уметнички програм у којем учествују баритон и оперски диригент Народног позоришта у Београду Стеван Зекић и глумац Народног позоришта „Тоша Јовановић” Првослав Заковски. У подне ће у Малом салону Народног музеја Зрењанин, бити отворена изложба сомборског музеја „Кутија сећања”.
Готово сви Јевреји из овог града, али и из срезова Српска Црња и Јаша Томић, њих више од 1.200, шлеповима су 18. августа 1941. депортовани у концентрациони логор Топовске шупе у Београду, одакле су неки од њих касније пребачени у логор Сајмиште. Prеthodno су немачке окупационе власти наредиле хапшење свих Јевреја и њихово смештање у затвор, у касарни у Улици краљице Марије, касније згради Пољопривредне школе, где су се налазили под јаком стражом припадника SS јединица.
Јевреји су за Београд транспортовани у две групе. Прва група, у којој су, већином, била старија лица, кренула је око 8 часова, а друга око поднева. Транспортовани су пренатрпаним шлеповима, тако да је у њима било несносно, нарочито за старе и болесне а, осим тога, шлепови су били тако прегрејани да су многи губили свест, док су неки већ током пловидбе умрли.
Након зрењанинског егзодуса, најмасовнијег у овом граду током ратног периода, нестала је читава јеврејска популација, јер највећи део припадника тог народа никада није изашао из логора смрти. У граду је остало само 38 Јевреја, махом оних који су се крили или живели с лажним документима. Њихових рођака и потомака, као и потомака страдалих сународника, окупљених око Јеврејске општине, данас у Зрењанину живи нешто више од стотину.
Текст и фото: Ж. Балабан