Министарство културе брине о најстаријој грађевини у Бачкој Паланци

Додуше, Бачкопаланчани су конкурисали на средства за израду инфраструктуре објеката културе, али и манифестације и опрему. Разумљиво, због великог интересовања за овај конкурс, а ограничених средстава Културни центар добио је 32,6 милиона динара за реконструкцију и санацију зграде Музеја у самом центру Бачке Паланке. Тачније, реч је о најстаријој и највећој згради, грађеној је пре више од једног века, а најдуже је била у функцији школства, односно грађена је као прва Грађанска школа у овом делу бачког приобаља Дунава.

Марко Кнежић, директор КЦ у овој вароши каже да је згради нарушена статика посебно са дворишне стране, потребно је обновити темеље који су од цигле, решити се влаге, одвођење атмосферких падавина, заменити столарију, уредити фасаду... Вели да је у току израда пројекта, па потписивање уговора, а када ће почети радови још увек не може тачно да се каже. Зна се да ће се радитит прва фаза са новцима добијеним на конкурсу, а другу, од четири предвиђене фазе, највероватније ће финансирати локална самоуправа. У обновљеном здању, поред Музеја, место ће наћи и друге институције кутуре, као и аматери.              

О историји овог здања чак и подоста старијих Паланчана мало зна, сем да су овде некада биле школе. Зграда је сведок историје школства у овом крају, а први подаци пронађени су у Архиву Војводине, односно пронађен је документ на немачком језику из 1772. године, а њиме су обухваћене све школе ондашње Карловачке митрополије, па у том документу за Паланку написано је и ово:

Основна школа „Клара Фејеш“

У СФРЈ, 50-тих година прошлог века тражена су решења да се и у Бачкој Паланци образују стручњаци са средњим економским образовањем. Тих година у Србији је отворено 77 таквих школа, а од тога у Војводини 17. У Бачкој Паланци прва генерација ђака у Економску школу уписана је школске 1956-57. године, а одлуку о формирању школе која је била смештена у зграду некадашње Грађанске школе, донео је Народни одбор Среза Бачка Паланка, априла 1956. године. Поред осталих, једно време у овој згради радила је и основна школа „Клара Фејеш“.

„У Паланци постоји школа још од када су њени становници били милитари. Смештена је у српској порти (цркви), а њена зграда има кујну и две собе. Школа има 47 ђака, 40 мушкараца и 7 девојчица који уче српско читање, писање и хришћанске поуке. Учитеља је поставила општина уз сагласност бачког владике“... Ипак, прва Грађанска школа установљена је Законом о народној школи 1868. године. Радован Шуњка, један од хроничара ове вароши, поред осталог, каже да су установљење овог типа школе диктирали животни услови настали после ере апсолутизма. Доласком у Паланку из Сомбора предузимљивог адвоката Карла Мезејиа покренута је иницијатива отварања Грађанске школе, а Иницијативни одбор основан је 1884. године. Требало је пуне две године  да се обезбеди инвентар, изнајме одговарајуће просторије, прикупе новчана средства и добије потребна документација. Грађанска школа у Паланци почела је са радом септембра 1886. године у изнајмљеној кући др Перлеза. За прво формирано одељење обезбеђена су средства од родитеља. Прва наставница школе била је Адеријан Селеш Етелка. Прва генерација матураната 1891. године постала је најобразованији „чиновнички кадар“ у Паланци. То су, углавном, била деца богатих трговаца и занатлија, а међу њима било је и неколико синова богатих паора.                  

Држава преузима грађанску школу 1898. године, али све до 1901. године школа је била смештена у неколико приватних кућа. Те године три општине (Стара, Нова и Немачка Паланка) склапају уговор са предузимачем Франц Рајхлом из Суботице који се обавезао да ће за 106 хиљада круна изградити зграду школе у Немачкој Паланци. У тој згради данас је Музеј, а смештена је преко пута прелепе, исто тако старе зграде Народне библиотеке. У почетку школа је имала осам учионица, малу салу и зборницу, а ти квадрати премерени су у јесен 1903. године. Грађанску школу су у посебним одељењима похађали мушки и женски ученици. За новог директора у тада новој згради постављен је Јован Кардош, а наставни језици били су немачки и мађарски. После Првог светског рата три Паланке, у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца добијају једно име – Бачка Паланка, а у Грађанској школи настава се врши на српском и немачком језику.  Укинута је настава на мађарском језику, за директора Грађанске школе постављен је Димитрије Рашић, а тих година у школу долази и млади професор Петар Протић – Солунац. 

Текст и фото: Милош Суџум