Лука Милинковић сахрањен на гробљу у Петроварадину

Сахрани је присуствовало стотинак људи из земље и иностранства, ученици школе у коју је ишао несрећни дечак, наши славни одбојкаши, пре свега много младих. Другари из разреда – ВИ 4 ОШ „Васа Стајић” носили су беле мајице с натписом напред „Ти си с анђелима на небу, с нама у срцу” и на леђима исписаним његовим именом. У рукама су имали по једну белу ружу, а гроб су му посули букетима тог цвећа.

Трагично и прерано настрадалог дечака испратали су на вечни починак у великом болу родитељи, загрљени и у сузама – Новосађанка Јелена Вукобрат и њен бивши супруг и прослављени одбојкаш Маркос Милинковић. У једном тренутку они су од туге клекнули јецајући поред раке. У близини је била у приправности и екипа Хитне помоћи. Мало ко није заплакао од туге и бола.

Од Луке се у име одељења опростио један од другова, који је рекао да га је разред прерано изгубио, да им је веома жао што неће одрасти заједно с њима и испунити све своје спортске снове да једног дана буде спортиста као његов тата. Тај малишан је једва прочитао припремљени кратак говор, прекидајући га грцајући у сузама, уз тихи треперави глас.

Трагедија се десила у суботу, а на Брач је у међувремену из Аргентине стигао дечаков отац Маркос Милинковић, одбојкашка легенда. Лукина мајка Јелена Вукобрат, која је након развода од Милинковића са сином и ћерком живела у Новом Саду, испричала је медијима после трагедије да је кобног првог дана летовања, седела са ћерком на плажи Постире у ували Мала Лозна и да су гледали у децу. Лука је с друговима возио кајак. Јавио им се, као и увек, пре него што је отишао.

Он се читавог живота активно бавио спортом, возио је бицикл, пливао, играо тенис, као и одбојку, попут свог оца. Био је јак, енергичан, пун живота. Лекари су рекли да је имао излив крви у мозак и да је због тога изгубио свест и потонуо.

С. Х.