Предлози за Косово: Од разграничења до столице у УН и Лазареве клетве

И странке власти, али и опозиције, почеле су да излазе у јавност с конкретнијим предлозима. Вучић подвлачи да је добро чути различита мишљења, „од оних која смо чули од Шешеља с Лазаревим клетвама, до Тадића са столицом у Уједињеним нацијама, а из Владе бар три различита предлога. Добро је да су се људи отворили да говоре шта мисле. А онда ћемо сви заједно да седнемо и да с грађанима разговарамо, да видимо шта је то што је реално, шта је то што је могуће, а шта је оно што не можемо и не смемо да изгубимо никако”, поручио је Вучић.

Он је недавно изјавио да себе види као правог човека за решавање питања Косова јер, каже, нема личних амбиција након што је као најмлађи биран за посланика, министра, премијера, а сада председника. Поручио је да се неће предати јер је, наглашава, дебата за све добра, без обзира на резултат.

„Желим да Србија крене новим путем и да отворено и поштено разговарамо о решењу за Косово“, изјавио је у интервјуу швајцарском дневнику „Блик”, додајући да се мора постићи да „Срби и Албанци живе у миру и пријатељству”.

Целу причу Вучић је покренуо ауторским текстом, а на исти начин у дебату се укључио први потпредседник Владе и лидер социјалиста Ивица Дачић. Приликом консултација везаних за избор нове владе, председник Србије, који је и лидер напредњака, није крио да му је у оквиру владајуће коалиције посебно важно, како га је назвао, стратешко партнерство са СПС-ом. Самим тим,разумљиво је да, у оквиру приче о најкрупнијим темама, која креће ове јесени, очекује и конкретну подршку социјалиста.

У јавну дебату укључили су се у правни експерти и политички аналитичари. Професор права, академик Тибор Варади оцењује да „линија испод које се не смеју спустити српски интереси јесте територијална и персонална аутономија за Србе на Косову и Метохији”. Примећује да је „консензус мало вероватан, али унутрашњи дијалог о будућности Косова и Метохије је веома важан, пре свега да би се јавност упознала са чињеницама”.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да би „трајно решење које би укључивало и одрицање од дела територије, српска тиха, али доминантно патриотска јавност могла да прихвати једино као део ширег пакета који би укључивао поделу територије КиМ и решење питања Републике Српске”. Он сматра да апсолутни консензус није могућ, али да се може доћи до преовлађујућег друштвеног става и критичне масе која би стала иза таквог решења.

Говорећи о решењу косовског проблема,Дачић је, следећи тезу с којом је стартовао Вучић, нагласио да никаква ратна солуција не долази у обзир.

„Будућност Косова не сме да буде крвава,и то је једина црвена линија“, поручио је шеф дипломатије.

За њега је разграничење на српско и албанско најбоље решење и најављује да ће о таквој могућности консултовати председника Вучића.

„У договору Срба и Албанаца то је једно могуће трајно компромисно решење, уз посебан статус за наше цркве и манастире и уз Заједницу српских општина на југу Косова. Ако се испостави да је то немогуће, или да је неприхватљиво, нећу бити несрећан него ћу пробати да дам допринос у проналажењу трајног и реалног решења“, навео је Дачић.

Будућност је, каже, резервисана за оне који се не плаше озбиљних питања. На тај однос, додаје, више не тера сама политика него свест о томе да смо генерација која због будућих генерација косовски чвор мора да реши.

„Ако то не урадимо данас, буквално смо осудили будућност, нашу и наших потомака. И они неће бити у прилици да на раманима носе торбице с лаптопом него ће носити пушке о рамену, а прави топови ће им бити ралност а они њима храна. Зато морамо да разговарамо о решењима косовског питања“, закључио је Дачић.

Званичан став Српске православне цркве поводом јавног позива председника Вучића на дијалог о будућности Косова и Метохије одредиће Свети архијерејски синод. Ипак, патријарх Иринеј је пре неколико дана апеловао на „државнике Србије” да никада не дају сагласност на отуђење Косова и Метохије јер, како је упозорио, „оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити”.

Председник СДПС-а Расим Љајић уверен је у то да би предлог о разграничењу Ибрахим Ругова оберучке прихватио, да је предложен 1995. и 1996. године – да је Слободан Милошевић изашао с тим предлогом.

Он предлаже нормализацију у три фазе, уз пријем Косова у све међународне организације, изузев Уједињених нација, и без признавања од Србије, а заузврат бисмо тражили конкретну финансијску корист. Каже да Србија мора да покаже дозу државног прагматизма – да, ако чинимо концесије, за те концесије морамо нешто да добијемо. Навео је да су то финансијска подршка за развој инфраструктуре, повезивање Косова с централном Србијом, изградња пута Ниш–Приштина–Драч, као и други пројекти који су важни са становишта одржавања живота људи на КиМ, посебно Срба и неалбанаца.

„Зашто бисмо чинили уступке на КиМ уколико тапкамо у месту када говоримо о европском путу? Треба да видимо какав ће бити садржај ЗСО на КиМ, манастири, културна баштина, имовина Србије на КиМ – све су то питања која морају да буду на другој страни стола када се преговара о концесијама које Србија чини“, рекао је Љајић.

И Српска народна партија спремна је да изнесе своју платформу за дијалог о теми Косова, засновану на два суштинска принципа, а то су поштовање Устава, по којем је Косово неотуђиви део Србије и има положај суштинске аутономије, и поштовање Резолуције 1244 УН, која гарантује очување територијалног интегритета и суверенитета наше државе, саопштио је председник те странке и министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

„Мислим да је о том најважнијем питању Србије важно чути све ставове и коначно успоставити национално јединство о политици према Косову. О томе треба да се изјасне политичке партије, невладине организације, САНУ, Српска православна црква. Постизање националног јединства по том питању има кључни значај за оснаживање наших позиција у даљим преговорима с Албанцима“, сматра Поповић.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић предочава да није реч о одлуци Србије да призна Косово, јер до тог признања, и до тог става „треба да дођу наша деца на један нормалан начин”, већ о томе да се престане с блокадом Косова на путу чланства у свим међународним институцијама, укључујући УН. Истиче да треба разговарати и с косовским Албанцима и на сто ставити потребу и Београда и Приштине да што пре учине живот нормалним и спремност да заједно радимо. 

„Морамо о томе да размишљамо, па онда да лидери у Приштини и у Београду кажу тој Европи: „У реду, били смо ’трабл мејкери’, нисмо били у стању да решавамо своје проблеме а да при том не стварамо још неке нове, драматичније... Те лекције смо научили, дајте нам брз пролаз до Европе”, предлаже Јовановић.

Министар спољних послова и лидер СПС-а Ивица Дачић узвратио је  критичарима његовог предлога о разграничењу, као начину решавања питања Косова и Метохије, тврдњом да они заправо желе да предају Албанцима – цело Косово.

„Јасно сам изнео свој предлог да се изврши разграничење шта је српско, а шта албанско, јер је то у интересу и Срба и Албанаца, и то је једино могуће трајно решење, а хистерични напади на мене због тог предлога показују о каквим се лицемерима ради“, истакао је Дачић у изјави за Танјуг.

„Србија никад неће прихватити једнострано проглашену независност, она хоће дијалог о трајном решењу. Зато су јадни ти покушаји да убију једино могуће трајно решење које је у интересу и Срба и Албанаца, а које прихватају и Срби и Албанци. Ако Холандија и Белгија могу да размењују територију, ако то могу Индија и Бангладеш, и многи други, зашто то не би смели Срби и Албанци, ако је то решење које гарантује мир у овом веку? Цео свет се, нажалост, бавио Србима и Албанцима, имам право, ваљда, и ја“, истиче Дачић.

Председник СДС-а Борис Тадић подсећа на свој план за Косово у четири тачке који је изложио 2011. године, када су започети преговори с Приштином. Тврди да се њиме обезбеђује судска, законодавна и извршна власт за север Косова, а персонална аутономија за Србе који живе јужно од Ибра. Уједно негира медијске написе да се залаже за то да Косово добије столицу у УН.

„Мој план успоставља и правну надлежност Српске православне цркве над нашим манастирима и заштиту имовине Републике Србије. Пошто је након Бриселског споразума већина чланица Уједињених нација признала независност Косова и пошто се Устав и закони Србије од доласка СНС-а на власт 2012. године не примењују ни на северу Косова, ми смо се данас нашли у новој политичкој реалности“, наводи Тадић.

Председник радикала Војислав Шешељ је категоричан:

„За мене је тај дијалог завршен. Нема више дијалога, већ остаје само Лазарева клетва за оне који издају Косово. Нема шта да се расправља и дефинише, већ да се зна да не сме да се призна независност Косова, улазак КиМ у УН, као ни у друге међународне организације“, каже он.

С. Станковић