Predlozi za Kosovo: Od razgraničenja do stolice u UN i Lazareve kletve

I stranke vlasti, ali i opozicije, počele su da izlaze u javnost s konkretnijim predlozima. Vučić podvlači da je dobro čuti različita mišljenja, „od onih koja smo čuli od Šešelja s Lazarevim kletvama, do Tadića sa stolicom u Ujedinjenim nacijama, a iz Vlade bar tri različita predloga. Dobro je da su se ljudi otvorili da govore šta misle. A onda ćemo svi zajedno da sednemo i da s građanima razgovaramo, da vidimo šta je to što je realno, šta je to što je moguće, a šta je ono što ne možemo i ne smemo da izgubimo nikako”, poručio je Vučić.

On je nedavno izjavio da sebe vidi kao pravog čoveka za rešavanje pitanja Kosova jer, kaže, nema ličnih ambicija nakon što je kao najmlađi biran za poslanika, ministra, premijera, a sada predsednika. Poručio je da se neće predati jer je, naglašava, debata za sve dobra, bez obzira na rezultat.

„Želim da Srbija krene novim putem i da otvoreno i pošteno razgovaramo o rešenju za Kosovo“, izjavio je u intervjuu švajcarskom dnevniku „Blik”, dodajući da se mora postići da „Srbi i Albanci žive u miru i prijateljstvu”.

Celu priču Vučić je pokrenuo autorskim tekstom, a na isti način u debatu se uključio prvi potpredsednik Vlade i lider socijalista Ivica Dačić. Prilikom konsultacija vezanih za izbor nove vlade, predsednik Srbije, koji je i lider naprednjaka, nije krio da mu je u okviru vladajuće koalicije posebno važno, kako ga je nazvao, strateško partnerstvo sa SPS-om. Samim tim,razumljivo je da, u okviru priče o najkrupnijim temama, koja kreće ove jeseni, očekuje i konkretnu podršku socijalista.

U javnu debatu uključili su se u pravni eksperti i politički analitičari. Profesor prava, akademik Tibor Varadi ocenjuje da „linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi jeste teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji”. Primećuje da je „konsenzus malo verovatan, ali unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i Metohije je veoma važan, pre svega da bi se javnost upoznala sa činjenicama”.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da bi „trajno rešenje koje bi uključivalo i odricanje od dela teritorije, srpska tiha, ali dominantno patriotska javnost mogla da prihvati jedino kao deo šireg paketa koji bi uključivao podelu teritorije KiM i rešenje pitanja Republike Srpske”. On smatra da apsolutni konsenzus nije moguć, ali da se može doći do preovlađujućeg društvenog stava i kritične mase koja bi stala iza takvog rešenja.

Govoreći o rešenju kosovskog problema,Dačić je, sledeći tezu s kojom je startovao Vučić, naglasio da nikakva ratna solucija ne dolazi u obzir.

„Budućnost Kosova ne sme da bude krvava,i to je jedina crvena linija“, poručio je šef diplomatije.

Za njega je razgraničenje na srpsko i albansko najbolje rešenje i najavljuje da će o takvoj mogućnosti konsultovati predsednika Vučića.

„U dogovoru Srba i Albanaca to je jedno moguće trajno kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve i manastire i uz Zajednicu srpskih opština na jugu Kosova. Ako se ispostavi da je to nemoguće, ili da je neprihvatljivo, neću biti nesrećan nego ću probati da dam doprinos u pronalaženju trajnog i realnog rešenja“, naveo je Dačić.

Budućnost je, kaže, rezervisana za one koji se ne plaše ozbiljnih pitanja. Na taj odnos, dodaje, više ne tera sama politika nego svest o tome da smo generacija koja zbog budućih generacija kosovski čvor mora da reši.

„Ako to ne uradimo danas, bukvalno smo osudili budućnost, našu i naših potomaka. I oni neće biti u prilici da na ramanima nose torbice s laptopom nego će nositi puške o ramenu, a pravi topovi će im biti ralnost a oni njima hrana. Zato moramo da razgovaramo o rešenjima kosovskog pitanja“, zaključio je Dačić.

Zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve povodom javnog poziva predsednika Vučića na dijalog o budućnosti Kosova i Metohije odrediće Sveti arhijerejski sinod. Ipak, patrijarh Irinej je pre nekoliko dana apelovao na „državnike Srbije” da nikada ne daju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije jer, kako je upozorio, „ono što se silom uzme, to se i vrati, ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti”.

Predsednik SDPS-a Rasim Ljajić uveren je u to da bi predlog o razgraničenju Ibrahim Rugova oberučke prihvatio, da je predložen 1995. i 1996. godine – da je Slobodan Milošević izašao s tim predlogom.

On predlaže normalizaciju u tri faze, uz prijem Kosova u sve međunarodne organizacije, izuzev Ujedinjenih nacija, i bez priznavanja od Srbije, a zauzvrat bismo tražili konkretnu finansijsku korist. Kaže da Srbija mora da pokaže dozu državnog pragmatizma – da, ako činimo koncesije, za te koncesije moramo nešto da dobijemo. Naveo je da su to finansijska podrška za razvoj infrastrukture, povezivanje Kosova s centralnom Srbijom, izgradnja puta Niš–Priština–Drač, kao i drugi projekti koji su važni sa stanovišta održavanja života ljudi na KiM, posebno Srba i nealbanaca.

„Zašto bismo činili ustupke na KiM ukoliko tapkamo u mestu kada govorimo o evropskom putu? Treba da vidimo kakav će biti sadržaj ZSO na KiM, manastiri, kulturna baština, imovina Srbije na KiM – sve su to pitanja koja moraju da budu na drugoj strani stola kada se pregovara o koncesijama koje Srbija čini“, rekao je Ljajić.

I Srpska narodna partija spremna je da iznese svoju platformu za dijalog o temi Kosova, zasnovanu na dva suštinska principa, a to su poštovanje Ustava, po kojem je Kosovo neotuđivi deo Srbije i ima položaj suštinske autonomije, i poštovanje Rezolucije 1244 UN, koja garantuje očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države, saopštio je predsednik te stranke i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

„Mislim da je o tom najvažnijem pitanju Srbije važno čuti sve stavove i konačno uspostaviti nacionalno jedinstvo o politici prema Kosovu. O tome treba da se izjasne političke partije, nevladine organizacije, SANU, Srpska pravoslavna crkva. Postizanje nacionalnog jedinstva po tom pitanju ima ključni značaj za osnaživanje naših pozicija u daljim pregovorima s Albancima“, smatra Popović.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović predočava da nije reč o odluci Srbije da prizna Kosovo, jer do tog priznanja, i do tog stava „treba da dođu naša deca na jedan normalan način”, već o tome da se prestane s blokadom Kosova na putu članstva u svim međunarodnim institucijama, uključujući UN. Ističe da treba razgovarati i s kosovskim Albancima i na sto staviti potrebu i Beograda i Prištine da što pre učine život normalnim i spremnost da zajedno radimo. 

„Moramo o tome da razmišljamo, pa onda da lideri u Prištini i u Beogradu kažu toj Evropi: „U redu, bili smo ’trabl mejkeri’, nismo bili u stanju da rešavamo svoje probleme a da pri tom ne stvaramo još neke nove, dramatičnije... Te lekcije smo naučili, dajte nam brz prolaz do Evrope”, predlaže Jovanović.

Ministar spoljnih poslova i lider SPS-a Ivica Dačić uzvratio je  kritičarima njegovog predloga o razgraničenju, kao načinu rešavanja pitanja Kosova i Metohije, tvrdnjom da oni zapravo žele da predaju Albancima – celo Kosovo.

„Jasno sam izneo svoj predlog da se izvrši razgraničenje šta je srpsko, a šta albansko, jer je to u interesu i Srba i Albanaca, i to je jedino moguće trajno rešenje, a histerični napadi na mene zbog tog predloga pokazuju o kakvim se licemerima radi“, istakao je Dačić u izjavi za Tanjug.

„Srbija nikad neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost, ona hoće dijalog o trajnom rešenju. Zato su jadni ti pokušaji da ubiju jedino moguće trajno rešenje koje je u interesu i Srba i Albanaca, a koje prihvataju i Srbi i Albanci. Ako Holandija i Belgija mogu da razmenjuju teritoriju, ako to mogu Indija i Bangladeš, i mnogi drugi, zašto to ne bi smeli Srbi i Albanci, ako je to rešenje koje garantuje mir u ovom veku? Ceo svet se, nažalost, bavio Srbima i Albancima, imam pravo, valjda, i ja“, ističe Dačić.

Predsednik SDS-a Boris Tadić podseća na svoj plan za Kosovo u četiri tačke koji je izložio 2011. godine, kada su započeti pregovori s Prištinom. Tvrdi da se njime obezbeđuje sudska, zakonodavna i izvršna vlast za sever Kosova, a personalna autonomija za Srbe koji žive južno od Ibra. Ujedno negira medijske napise da se zalaže za to da Kosovo dobije stolicu u UN.

„Moj plan uspostavlja i pravnu nadležnost Srpske pravoslavne crkve nad našim manastirima i zaštitu imovine Republike Srbije. Pošto je nakon Briselskog sporazuma većina članica Ujedinjenih nacija priznala nezavisnost Kosova i pošto se Ustav i zakoni Srbije od dolaska SNS-a na vlast 2012. godine ne primenjuju ni na severu Kosova, mi smo se danas našli u novoj političkoj realnosti“, navodi Tadić.

Predsednik radikala Vojislav Šešelj je kategoričan:

„Za mene je taj dijalog završen. Nema više dijaloga, već ostaje samo Lazareva kletva za one koji izdaju Kosovo. Nema šta da se raspravlja i definiše, već da se zna da ne sme da se prizna nezavisnost Kosova, ulazak KiM u UN, kao ni u druge međunarodne organizacije“, kaže on.

S. Stanković