Спајдермен поново рођен као средњошколац
Љубитељи популарних америчких стрипова о суперхеројима (не) могу да уживају у новој моди холивудских филмских продуцената, да сваки час избаце нови наслов, са новим обртом у којем се Бетмен бори против Супермена, Капетан Америка против Avеnyеrsa, Ајронмен против Ајронмена, и слично.
Лето је право време за ову моду, јер се на врућини још лакше заврти у глави од нових наслова као што је “Спајдермен: Повратак кући”. У фазону: “Чек, чек, где је до сад био? Зар ја нисам ово већ гледао?”
Срећом, потписник ових редова има децу која уживају у сваком филму и много боље разликују ко је ко, када и са ким, тако да му је олакшано праћење ситних, збуњујућих (и неважних) детаља. У свету екранизованих суперхероја одавно више ништа није важно, осим тога да се на два, два и по сата, добро забавите гледајући урнебесне ефекте, хај-тек иновације, нешто мало хорора и нешто мало комедије.
Под Спајдерменом који се враћа кући, продуценти су првенствено мислили да се враћа у “Марвел”, који га је пре 40 година и лансирао у орбиту, заједно са милион других суперјунака и маштовитих измишљотина стрип сценаристе Стена Лија. Спајдермен (Питер Паркер) је, после Тобија Мегвајера и Ендрјуа Гарфилда у тој улози, сада неки нови клинац, Том Холанд (сасвим солидан млади глумац). Његова кућа је и код тетке Меј, што је за родитеље још једна срећна околност, јер је игра сјајна Мариса Томеи. Старк (Ајронмен) је Роберт Дауни Yunior, а још једно велико име, Мајкл Китон, игра главног негативца, који је поново коментар глобалног поретка - мали предузетник у борби за капитал великих, због чега и губи. У подели је и планетарна “Дизни” tinеjy звезда Зендаја, а да вреди, показао је режисер и косценариста Џон Вотс, оркестрирајући целу причу.
Спајдермена упознајемо после епизоде из “Грађанског рата”, када је са Џонијем Старком (Ајронмен) први пут стао раме уз раме са формираним херојима (Спајдермен је, заправо, увек био клинац, али се избегавало да буде “бој”). Захваљујући својим годинама и још неразвијеним вештинама - супермоћима, филм прати његово (не)сналажење по Квинсу (Њујорк), док не очврсне и заслужи пажњу Старкове (Ајронмен) индустрије суперхероја (Avеnyеrs). Паралелан ток је класична tinеjyеrska средњошколска комедија, где наш “умрежени” херој има друга “дебила”, а мува убедљиво најбољу “рибу”, која није само лепа, него и паметна.
Уз све набројане зачине, Спајдерменов филмски повратак кући се показао довољно вредним да овог лета загреје и биоскопске касе у климатизованим просторима. То значи да се следећег лета може очекивати бар још један наставак, с надом да ће бити пођеднако “повраћајући” у детињство.
Игор Бурић