Дуг за неисплаћене плате око 300 милиона евра
Уколико Удружењу бивших радника у стечају „Солидарност” у Кули успе акција за наплату заосталих зарада некадашњих радника пропалих друштвених предузећа у тој општини, мали део некада запослених успеће да након готово две деценије дође до свог зарађеног новца.
Председник „Солидарности” у Кули Данило Обрадовић истиче да је реч о више од 400 радника који су некада радили у фабрикама „Кулски штофови”, Инудстрија намештаја „Крамер”, Пољопривредном предузећу „7. јули” и „Угоститељство” у Црвенки.
„Ти радници требало би да на име неисплаћених личних доходака, пријављених у Привредном суду у Сомбору и потврђених извршним решењима Основног суда у Кули, добију укупно око два милиона евра“, истакао је Обрадовић.
Иначе, дуг државе радницима пропалих друштвених предузећа је око 300 милиона, а око 100.000 некадашњих радника друштвених предузећа још увек чека да им Србија, по одлуци Европског суда за људска права из 2011. године, исплати заостале плате. Како је прошле године за „Дневник” рекао председник Удружења „Транзиција” у Апатину Момчило Вукосав, радници не траже од државе да се заостале плате исплате одмах, већ да се утврди програм и план када да се спроведе одлука Европског суда за људска права. Он је истакао и да је група радника из Србије тужила државу Србију Европском суду у Стразбуру због зарада неисплаћених 2011. године и да је суд пресудио у њихову корист.
Проблем је у јуну 2015. године покушао да реши и Александар Вучић, који је тада био премијер Србије. Он је формирао радну групу која је требало да припреми и предложи Влади Србије начин решавања дуга радницима. Међутим, у међувремену је угашена Агенција за приватизацију па раније донете уредбе више нису употребљиве.
Након што је пресуда Европског суда за људска права прослеђена Србији, односно Влади Србије, у марту 2012. године донета је уредба, по којој је наложено да радници прикупе документацију и доставе је Агенцији за приватизацију, а она је проследи тадашњем Министарству регионалног развоја и привреде. То министарство требало је да, после анализе, предложи Влади Србије начин регулисања обавеза према 100.000 радника бивших друштвених предузећа.
Иако су радници испоштовали Владину уредбу, од те работе није било ништа. Једино што се десило је да је продужен рок за прикупљање документације свих радника који имају потраживања. И тај рок је одавно истекао, али се нити одлуке нити њених измена и обавеза исплате заосталих плата по одлуци Европског суда за људска права нико није сетио.
Решење још увек није нађено, али то не значи да су се радници одрекли својих потраживања и да неће наставити да се за боре. Они очекују да држава ове године утврди шта им се и колико дугује да би знали да ће им оно што су зарадили једном стићи, и напомињу да би исплата требало да почне онда када то буде економски могуће. Будући да се чекање одужило, радници друштвених предузећа којима се дугују зараде почели су да се организују у локалним самоуправима дајући адвокатима пуномоћ да би се поново покренуло питање дуга и одлуке Европског суда у Стразбуру.
Љ. Малешевић