Dug za neisplaćene plate oko 300 miliona evra
Ukoliko Udruženju bivših radnika u stečaju „Solidarnost” u Kuli uspe akcija za naplatu zaostalih zarada nekadašnjih radnika propalih društvenih preduzeća u toj opštini, mali deo nekada zaposlenih uspeće da nakon gotovo dve decenije dođe do svog zarađenog novca.
Predsednik „Solidarnosti” u Kuli Danilo Obradović ističe da je reč o više od 400 radnika koji su nekada radili u fabrikama „Kulski štofovi”, Inudstrija nameštaja „Kramer”, Poljoprivrednom preduzeću „7. juli” i „Ugostiteljstvo” u Crvenki.
„Ti radnici trebalo bi da na ime neisplaćenih ličnih dohodaka, prijavljenih u Privrednom sudu u Somboru i potvrđenih izvršnim rešenjima Osnovnog suda u Kuli, dobiju ukupno oko dva miliona evra“, istakao je Obradović.
Inače, dug države radnicima propalih društvenih preduzeća je oko 300 miliona, a oko 100.000 nekadašnjih radnika društvenih preduzeća još uvek čeka da im Srbija, po odluci Evropskog suda za ljudska prava iz 2011. godine, isplati zaostale plate. Kako je prošle godine za „Dnevnik” rekao predsednik Udruženja „Tranzicija” u Apatinu Momčilo Vukosav, radnici ne traže od države da se zaostale plate isplate odmah, već da se utvrdi program i plan kada da se sprovede odluka Evropskog suda za ljudska prava. On je istakao i da je grupa radnika iz Srbije tužila državu Srbiju Evropskom sudu u Strazburu zbog zarada neisplaćenih 2011. godine i da je sud presudio u njihovu korist.
Problem je u junu 2015. godine pokušao da reši i Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer Srbije. On je formirao radnu grupu koja je trebalo da pripremi i predloži Vladi Srbije način rešavanja duga radnicima. Međutim, u međuvremenu je ugašena Agencija za privatizaciju pa ranije donete uredbe više nisu upotrebljive.
Nakon što je presuda Evropskog suda za ljudska prava prosleđena Srbiji, odnosno Vladi Srbije, u martu 2012. godine doneta je uredba, po kojoj je naloženo da radnici prikupe dokumentaciju i dostave je Agenciji za privatizaciju, a ona je prosledi tadašnjem Ministarstvu regionalnog razvoja i privrede. To ministarstvo trebalo je da, posle analize, predloži Vladi Srbije način regulisanja obaveza prema 100.000 radnika bivših društvenih preduzeća.
Iako su radnici ispoštovali Vladinu uredbu, od te rabote nije bilo ništa. Jedino što se desilo je da je produžen rok za prikupljanje dokumentacije svih radnika koji imaju potraživanja. I taj rok je odavno istekao, ali se niti odluke niti njenih izmena i obaveza isplate zaostalih plata po odluci Evropskog suda za ljudska prava niko nije setio.
Rešenje još uvek nije nađeno, ali to ne znači da su se radnici odrekli svojih potraživanja i da neće nastaviti da se za bore. Oni očekuju da država ove godine utvrdi šta im se i koliko duguje da bi znali da će im ono što su zaradili jednom stići, i napominju da bi isplata trebalo da počne onda kada to bude ekonomski moguće. Budući da se čekanje odužilo, radnici društvenih preduzeća kojima se duguju zarade počeli su da se organizuju u lokalnim samoupravima dajući advokatima punomoć da bi se ponovo pokrenulo pitanje duga i odluke Evropskog suda u Strazburu.
LJ. Malešević