Продаја имовине кикиндске фирме “Прима Продукт”
На првој продаји на добош имовине кикиндског предузећа “Прима прудукт” у стечају, чија је процењена вредност 1,205 милијарди динара, понуђену у деловима у 11 целина, поднете су понуде за куповину четири. Ипак, није било заинтересованих за куповину највредније целине - производна хала с анексима, магацини, управна зграда, колска вага, котларница, машинска радионица, лабораторија са опремом и залихама резервних делова по почетној цени од 1,1 милијарду динара, а претпоставља се да потенцијални купци тактизирају и чекају нижу цену.
Понуде за куповину поднете су само за опрему ван употребе, а комбајн за грашак “плугер” и комбајн за кукуруз шећерац “оксбо” продати су зрењанинској фирми “Рвач” доо за 1,6 милиона динара. Линије за грашак и боранију, које су такође ван употребе, отишле су по цени од 274.000 динара ПИК “Бечеј”. За двособан стан у Кикинди, као ни за три путничка возила и једно теретно, није било понуда.
Ускоро понављање огласа
Стечајна управница “Прима продукта” Јелица Вуколић је за РТВ “Рубин“ указала да се често догађа да на првом оглашавању продаје имовине фирми у стечају не буде понуда за све целине. По њеним речима, ускоро ће уследити поновно оглашавање продаје, уз процену да ли је потребно умањити првобитну цену или не.
У фабрици за прераду воћа и поврћа “Прима продукт” производње нема од 2014. године, а стечај је покренут у новембру 2015. године и како нико није поднео план реорганизације проглашен је банкрот. Дуговања фабрике износе око две милијарде динара, највише се дугује банкама и фондовима, док су потраживања свега 11 милиона динара. Стечај је, преко Агенције за осигурање депозита, покренула Нова Агробанка Београд у стечају, због дуга од око 10 милиона евра.
Некада успешна фабрика “Прима” приватизована је 2003. године, али је приватизација поништена јер су власници кредитно задуживали фирму. Банке су услед ненаплативости потраживања продале непокретну и покретну имовину коју је тада купио Стојан Ждрња из Суботице, а тада је у настала фирма “Прима продукт”, да би након још једне промене власника завршила банкротом.
М. Митровић