Дрога „Тесла екстази” дупло јача од досадашње синтетике

Прегледом пошиљке пристигле из једне продавнице боја и лакова у Харлему, откривено је 250 таблета naranyastе боје с натписом “Тесла”, упаковане у две алуминијумске кесице.

Макон детаљне провере пронађених таблета, намењених примаоцу у Бачкој Паланци, цариници су посумњали да се ради о изразито опасној синтетичкој дроги која у себи садржи велику количину штетних материја.  Наиме, према подацима о наркотицима, таблете екстазија имају 125 мг метилоксид-метамефетамина, што је највећа доза коју одрасла особа може да поднесе, док “Тесла екстази” садржи скоро дупло више - чак 240 мг наведене материје, а самим тим и велики ризик од предозирања.

Синтетичке дроге су постале веома популарне у Србији јер се лакше шверцују од осталих, имају много јаче ефекте, а цена им је нижа, па је доступнија младима. Због тога је у порасту продаја синтетичких дрога.

Новина на тржишту је, свакако, и смртоносна дрога позната под уличним називом “пинк”, супстанца седам пута јача од морфијума и одговорна за смрт најмање 50 људи у САД. Реч је о једној од најтоксичнијих хемикалија која може да усмрти човека чак и ако му само доспе на кожу. Приликом злоупотребе овог медикамента долази до нежељених ефеката и изазивају озбиљна оштећења нерава и смрт.

Све је више младих људи који користе синтетске канабиноиде. Једна од опаснијих дрога која се појавила у Србији је “крокодил”. Реч је о много токсичнијој дроги од хероина. У њој су онечишћења-киселине, базе, индустријски растварачи, тешки метали, јод, црвени фосфор, петролеум, који доводе до оштећења и некрозе ткива која може бити тако изражена да је некада неопходна ампутација екстремитета.

За синтетичке канабиноиде, који су тренд међу младима, кажу да се могу купити у специјалним „хедшоповима” као освеживачи ваздуха, а да ни на једној од њих не пише прави састав. Могу се набавити и од дилера или путем интернета.   

Од синтетичкух дрога веома је популарна GHB, супстанца која се користи у циљу изазивања еуфорије, стимулативних или седативних и сексуалних ефеката, а продаје се путем интернета, код уличних дилера или у радњама као „органски растварачи”, „средства за чишћење”, „хемијски узорци” да би се избегла њихова детекција и казнене мере.

У Националном центру за контролу тровања ВМА годишње се збрине око 400 пацијената због предозирања најчешће хероином, затим марихуаном, разним стимулансима, амфетаминима, екстазијем. Пре три године у Националном центру за контролу тровања збринуто је 30 пацијената због ефеката марихуане, 2015. године било их је 50, а прошле године 78 пацијената. Од тога значајан број њих, најмање 30 буде у узрасту адолесцента.

Ниске дозе од 0,5 до 1,5 грама изазивају појачану дружељубивост, осећај лаког пијанства, с измењеном свешћу већ након 15 минута, а доза од  пет грама  већ може дати сан и „респираторну депресију”. Због својих карактеристика, безбојан, без боје и мириса, користи се као „дрога за силовање.

Млади користе и егзотичну биљку из амазонских прашума - ајахуаска. Она се користи с биљком чакруна и у организму из те комбинације биљака настаје диметрил триптамил (ДМТ). Реч је о новој психоактивној супстанци која се узима због халуциногеног ефекта.

У Србији је недавно заплењена дрога која је синтетски канабиноид 5Ф-МДМБ-пинаца, која је неколико стотина пута јача од THC-a. Та супстанца је први пут регистриована у Европи, али је 2014. године прво искуство с њом забележено у Јапану када је у року од два - три месеца 11 младих особа преминуло неколико минута након коришћења ове супстанце.

Синтетички канабиноиди, али и остале нове психоактивне супстанце,  неки само после пар кориштења изазивају јаку зависност. Рецимо, GHB већ после три месеца кориштења изазове тако јаку потребу да особа мора свака три сата да га козумира.

„Црна мамба”, „спајс”, „лажна трава”, „галакси”, само су неки од комерцијалних назива дроге која изазива и физичку и психолошку зависност. Уместо бољег расположења, може да изазове параноју и халуцинације. Код корисника ове дроге јавља се доживљај да их неко прати и посматра. реч је о врло непријатном доживљају. У неким ситуацијама јавља се и изразит страх, губитак свести, проблеми са притиском, радом срца, кома и нажалост смрт.

Ова дрога је у Србију је стигла 2014. године одмах пошто се појавила на европском тржишту. Од тада до данас у 19 земаља забележено је 3.600 заплена те дроге.

Младе привлачи свака нова дрога, а само прошле године у Европској унији откривена је 61. У Србији се годишње појави десетак нових психоактвиних супстанци. А све док се не прогласе дрогом и забране, набављају се готово легално.

Забрињавајући су подаци да марихуану конзумирају деца већ у основној школи и да је свака десета млада особа пробала неку дрогу о којој не зна ништа.

Д. Николић