Употребом знаковног језика мењамо предрасуде
НОВИ САД: Закон о употреби знаковног језика, који је донет 2015. године, донекле је олакшао комуникацију глувим и наглувим особама, али и тумачима који су посредници у разговору са чујућом особом, закључено је на јучерашњој трибини о примени тог закона која је одржана у Плавој сали Скупштине града.
Ипак, како је председница Савеза глувих и наглувих Србије Сузана Маслаћ Матовић оценила, примена тог Закона иде спорије од очекиваног, али се према њеним речима ситуација у сваком смислу побољшава.
„Мења се свест људи, ослобађамо се предрасуда чему је Закон сигурно много допринео, који је иначе значајан за представнике локалних самоправа и јавних служби“, казала је Маслаћ Матовић, додајући да се редовно обилазе сви градови у Србији како би се подстакла едукација грађана, представника власти, али и глувих како би знали која су њихова права.
„Битно је научити основе знаковног језика како би се олакшала комуникација, посебно у установама које су свакодневно у додиру са гувим и наглувим особама.“
Учеснике трибине поздравио је председник Скупштине града Здравко Јелушић подсетивши их на то да је Нови Сад још 2013. године увео превођење седница новосадског парламента на знаковни језик.
„На тај начин грађани могу да виде и чују шта њихови представници у Скупштини имају да кажу и да тако доносе неке одлуке, а осим тога политичари морају да се баве потребама свих људи“, казао је Јелушић и додао да Нови Сад, осим што је проглашен за град културе и омладинску престоницу, јесте и град који поштује различитости.
„Ми желимо да сви грађани и грађанке имају равноправни статус и овај данашњи скуп је потврда тога колико нам је битно да сви суграђани могу да живе равноправно.“
Промоција Закона о употреби знаковног језика одржана је како би се подсетиле локалне самоуправе на његову употребу. Осим представника Савеза глувих и наглувих Србије и председника скупштине Града, учесници трибине били су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Сви они били су сагласни са чињеницом да основна људска права не могу бити никоме ускраћена, па тако ни глувим и наглувим особама, те да сви треба да будемо пажљивији у комуникацији са њима.
В. Бијелић