Upotrebom znakovnog jezika menjamo predrasude
NOVI SAD: Zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji je donet 2015. godine, donekle je olakšao komunikaciju gluvim i nagluvim osobama, ali i tumačima koji su posrednici u razgovoru sa čujućom osobom, zaključeno je na jučerašnjoj tribini o primeni tog zakona koja je održana u Plavoj sali Skupštine grada.
Ipak, kako je predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije Suzana Maslać Matović ocenila, primena tog Zakona ide sporije od očekivanog, ali se prema njenim rečima situacija u svakom smislu poboljšava.
„Menja se svest ljudi, oslobađamo se predrasuda čemu je Zakon sigurno mnogo doprineo, koji je inače značajan za predstavnike lokalnih samoprava i javnih službi“, kazala je Maslać Matović, dodajući da se redovno obilaze svi gradovi u Srbiji kako bi se podstakla edukacija građana, predstavnika vlasti, ali i gluvih kako bi znali koja su njihova prava.
„Bitno je naučiti osnove znakovnog jezika kako bi se olakšala komunikacija, posebno u ustanovama koje su svakodnevno u dodiru sa guvim i nagluvim osobama.“
Učesnike tribine pozdravio je predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić podsetivši ih na to da je Novi Sad još 2013. godine uveo prevođenje sednica novosadskog parlamenta na znakovni jezik.
„Na taj način građani mogu da vide i čuju šta njihovi predstavnici u Skupštini imaju da kažu i da tako donose neke odluke, a osim toga političari moraju da se bave potrebama svih ljudi“, kazao je Jelušić i dodao da Novi Sad, osim što je proglašen za grad kulture i omladinsku prestonicu, jeste i grad koji poštuje različitosti.
„Mi želimo da svi građani i građanke imaju ravnopravni status i ovaj današnji skup je potvrda toga koliko nam je bitno da svi sugrađani mogu da žive ravnopravno.“
Promocija Zakona o upotrebi znakovnog jezika održana je kako bi se podsetile lokalne samouprave na njegovu upotrebu. Osim predstavnika Saveza gluvih i nagluvih Srbije i predsednika skupštine Grada, učesnici tribine bili su i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Svi oni bili su saglasni sa činjenicom da osnovna ljudska prava ne mogu biti nikome uskraćena, pa tako ni gluvim i nagluvim osobama, te da svi treba da budemo pažljiviji u komunikaciji sa njima.
V. Bijelić