Пленковић и Церар и у Бриселу о арбитражној пресуди
ЗАГРЕБ: Дводневни бриселски самит хватски и словеначки премијери, Андреј Пленковић и Миро Церар, искористили су за причу о одлуци арбитражног суда о граничном спору две земље у Пиранском заливу, чије објављивање је најављено за 29. јун.
Хрватска не жели никакве једностране активности након што арбитражни суд објави пресуду, а арбитража је за њу неповратно завршена и питање граница треба на друкчији начин решити, изјавио је премијер Андреј Пленковић.
Посебно је важно да не желимо никакве једностране активности, након што пресуда буде објављена и на том трагу сам разговарао са словеначким колегом Миром Цераром и бројним другим колегама на Европском савету. Неки су мање, неки више осетљиви за ту тему. Људи се у овом формату годинама мењају, рекао је Пленковић након завршетка самита.
ХИНА је пренела да је његов словеначки колега током самита челника ЕУ снажно лобирао не би ли добио подршку за своје ставове да се одлука арбитражног суда о граничном спору Хрватске и Словеније мора поштовати.
Пленковић је поновио да се став Хрватске, која је изашла из арбитраже након што је она компрмитована, да се став Загреба није променио и да ће тако остати и после 29. јуна.
Арбитража је компромитована и контаминирана и ми смо из ње изашли једногласном одлуком Сабора, обавили нотификацију и у њој не учествујемо, рекао је Пленковић.
Хрватски премијер је истакао да остаје отворен за разговоре са Словенијом, да се питање граница у коначници мора решити, али не кроз арбитражну пресуду.
Наша је позиција сасвим јасна цело време. За нас ту нема никаквих дилема без обзира на било чији став. Међународно право је ту, ситуација је чиста и ту нема одустајања, ни помака ни за милиметар, рекао је.
Упитан очекује ли да се Хрватска нађе под притиском европских партнера, Пленковић је рекао да се и он слаже да одлуке међународних судова и арбитража треба поштовати, али онда када је све чисто.
Ја се апсолутно слажем да одлуке међународних судова и арбитража треба поштовати али онда када је све чисто и коректно. Онда када је активност тога суда била апсолутно противна међународном праву, дошло је до повреде процедуре и недопуштеног деловања. Таква пресуда која је настала на основу противправног чињења не може имати никакве последице за Хрватску и то смо јасно рекли и пре две године. Значи, једно је апстрактно начело које је генерално, а друго је овај конкретан случај. Ту ја та разлика, рекао је Пленковић.
Додао је да то остаје билатерално питање те истакнуо да је важно у медијима и јавности пре и након објаве пресуде „што више смирити тон и тражити решење које након тога мора бити плод разговора између две државе“.
