Борбу владе против сиве економије подржава 90 одсто грађана Србије

Истраживање, које је спровела агенција ИПСОС у 10 земаља ЦИЕ (Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Пољска, Србија, Словачка, Словенија и Румунија), открило је да се више од 80 одсто испитаника противи сивој економији и да позивају своје владе на борбу против ње, наводи се у саопштењу Мастеркарда. 



Они су спремни да промене своје навике приликом куповине када схвате да безготовинска плаћања и узимање фискалних рачуна помажу у борби против незаконите трговине.



У готово свим земљама обухваћеним истраживањем, већина грађана је свесна сиве економије и доживљавају је као негативну појаву. 



Чак 69 процената анкетираних разуме да сива економија смањује средства која треба да буду на располагању за јавне услуге, као што су образовање, здравство или путна инфраструктура. 



Више од 70 посто испитаника разуме да прикривање прихода од пореских власти има негативан утицај на економски раст и доводи до нелојалне конкуренције. 



Подаци за Србију су слични - 85 одсто испитаника је изјавило да су чули за сиву економију и већина је повезује са непријављивањем радника (75%), нерегистровањем дела или свих продајних трансакција (75%) и сакривањем дела или целокупних прихода предузећа (72%). 



Свест о сивој економији прати и разумевање неких од последица: 74 одсто грађана Србије се слаже да што је виши ниво сиве економије, то су мање могућности државе да пружи грађанима јавне услуге, док 80 посто схвата да сива економија ограничава економски раст земље.



Међутим, многи не схватају да њихове навике при куповини заправо могу направити разлику. Скоро половина испитаника (45%) узима фискални рачун само онда када знају да ће им требати. 



Подаци за Србију су показали да је национална наградна игра са фискалним рачунима и картичарским слиповима, која је организована у марту 2017. године, била добро примљена међу грађанима, при чему је 40 посто анкетираних изјавило да су били подстакнути да узимају рачуне чешће него иначе.



Студија је такође показала да потрошачи у ЦИЕ нису свесни да безготовинска плаћања могу значајно да помогну у сузбијању сиве економије. Само 37 процената испитаника широм региона идентификовали су плаћање картицом уместо готовином као један од начина за смањење сиве економије. 



Најнижи резултат је забележен у Мађарској - 13 посто, док је у Србији тај број 29 одсто.



Када потрошачи схвате да њихово понашање приликом куповине може направити разлику, спремни су да га мењају. 



Тако је готово 80 посто грађана широм региона спремно да чешће плаћа електронски (од 60% у Словенији и 63% у БиХ до 82% у Србији и 85% у Румунији; просек за Источну Европу - 76%), као и да узима рачуне за сваку трансакцију (од 71% у Чешкој до 90% у БиХ и 94% Бугарској; 86% у просеку у региону).



Према извештају под називом "Смањење сиве економије путем електронских плаћања", коју је Ernst&Young припремио за Мастеркард 2016. године, вредност сиве економије у Источној Европи варира од 11,3 одсто бруто домаћег производа у Чешкој до 25,5 процената БДП-а у БиХ.



Резултати за Србију показују да је сива економија на нивоу од 20,8 процената БДП-а.



Артур Туремка, генерални директор за тржишта Балкана у компанији Мастеркард, рекао је да студија "показује да су људи широм ЦИЕ заправо савезници влада у борби против сиве економије". 



"Постоји потреба да се интензивирају едукативне активности на подизању свести грађана о њиховој улози у ограничавању сиве економије. Безготовинско плаћање је посебно ефикасан начин да се то постигне, јер га потрошачи већ радо користе и сматрају брзим, практичним и сигурним начином плаћања", додао је он.



У БиХ, Србији, Бугарској и Хрватској, испитаници су мишљења да потрошачи треба да се придруже борби против сиве економије, ограничавајући могућности пословним субјектима да сакрију своје приходе, закључује се у саопштењу Мастеркарда.