У Институту у Каменици лече аритмију уз 3Д навигацију

„Годину и по сам патио од артимије и лекови нису имали ефекта. Дешавало се да имам 240 откуцаја срца у минуту и да ми тада притисак буде 240/189. Ништа нисам могао да радим, само да лежим или седим. Имао сам аритмије два до три пута недељно, у епизодама које су трајале од три сата, па до два или чак три дана непрекидно. Мени је интервенција урађена у среду поподне и трајала је око четири сата, а сада се добро сећам“, испричао нам је јуче Драговљевић.

Интервенције су у среду и четвртак радили др Атила Кардаш из Будимпеште, са својим тимом, као и др Дејан Вукајловић из Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње” у Београду, а учествовали су и лекари каменичког Института, шеф Одсека за интервентну електрофизиологију др Далибор Сомер и др Стефан Андрић.

„Циљ је да се наношењем циљане озледе на унутрашњој овојници срца заустави аритмија и спречи њено поновно настајање. Утврђује се место настанка проблема, врста проблма, а она да се направи мало, ограничено оштећење и елиминише део који изазива проблем. Оно што је овде ново је посебан рачунарски програм 3Д навигације који омогућава да се специјалним катетером у кратком времену скупи велики број тачака, које се мапирају и анализира велики број информација из унутрашњости срца“, објаснио је др Вукајловић.

Позајмљен софтвер

Управник Клинике за кардиологију Института за КВБВ доцент др Илија Срдановић каже да опрема којом је рађена интервенција, односно софтвер који даје 3Д слику позајмљен за потребе дводневне радионице, али сматра да је ова савремена опрема потребна за извођење ових интевенција.

Према његовим речима, пацијент Р. И. (33) који је рађен јуче током пре поднева, имао је раније већ две катетерске аблације, али без мапинг система само делимично му је решен проблем. Сада му је поступак урађен релативно брзо.

„Ова метода се ради на Дедињу, али не са овом технологијом. Ново је што се у току аблације специјалним катетерима мери интензитет притисак катетера на ткиво. То омогућава стварање континуиране трансмуралне лезије, смањује могућност рецидива, као и могућност настанка компликација. Овај пацијент има 33 године и годинама има тахикардију, убрзан рад срца и 120 откуцаја у минути. То је непријатно, траје данима, смањен му је квалитет живота, а индиректно је и животно угрожен“, навео је др Вукајловић и напоменуо да се ова нова технологија примењује у свету у последње две, три године.

Пацијент којем су интервенцију урадили prеthodnog дана имао је нагло настале и понављајуће предкоморске аритмије, а Вукајловић каже да је исходиште најчешће у левој преткомори, у делу где се уливају плућне вене.

Провера ултразвуком

На крају интервенције пацијенту се уради ултразвучни преглед. Такође се и провоцира убрзан рад сца; како би се видело да ли оштећење санирано.

„Уз помоћ 3Д мапинг система, прецизно се дефинише анатомија леве преткоморе и плућних вена и аблацијом се уз помоћ смарт-тач катетера елиминише исходиште аритмије. Пацијент је добро поднео интервенцију и очекујемо да буде отпуштен у петак, а већ за неколико дана моћи ће да се врати својим редовним активностима“, испричао је Вукајловић.

Др Далибор Сомер истакао је да овај систем најновије генерације омогућава елиминисање жаришта, те да је у питању комплексна процедура уз минимални ризик.

„Друга предност је што све траје краће, већа је безбедност и прецизност. Примена мапинг ситема минимализује рендгенско зрачење, што је добро и за пацијента и за екипу. У Војводини има око 2.800 болесника који пате од неког вида апсолутне аритмије и једној петини њих може да се помогне на овај начин. То су пацијенти који су млади, немају другу болест, а леков су имали слаб ефекат. Ми сада очекујемо да су оба пацијента која смо урадили излечена“, навео је др Сомер и додао да Војводина нема овакав апарат.

Др Атила Кардаш каже да око осам одсто популације има ове тегобе.

„Шансу да се ослободе аритмије уз ову интервенцију има око 80 одсто пацијената, а то значи и да се смањује и могућност за настанак шлога и застоја срца. Зато је кључно да се набави савремена технологија. У Великој Британији наводе да је на милион становника, аблација потребна за њих 1.000“, напоменуо је Кардаш.

Љ. Петровић

Фото: Ј. Ивановић