Британци у четвртак на биралиштима, у сенци терористичких напада
ЛОНДОН: У Британији се сутра одржавају ванредни парламентарни избори, у сенци два терористичка напада која су се догодила током предизборне кампање, а исход гласања ће одредити ко ће обликовати будућност Уједињеног Краљевства након иступања из Европске уније.
Британци ће се, од 07:00 до 22:00 сата, опредељивати између 3.303 кандидата у 650 изборних округа широм земље, колико има места у Доњем дому парламента. То значи да је за апсолутну већину потребно 326 посланика, преноси АФП.
Право гласа имају пунолетни Британци, затим држављани Републике Ирске и земаља Комонвелта, као и Британци и Ирци из Северне Ирске који живе у иностранству, а који су регистровани на бирачком списку у Британији у последњих 15 година.
У трци су главне странке - Конзервативна странка десног центра, на челу са премијерком Терезом Меј и левичарска Лабуристичка партија коју предводи Џереми Корбин. За њима следе Либерално-демократска странка левог центра, затим популистичка и евроскептична Странка за независност Уједињеног краљевства, и левичарски оријентисана Зелена странка.
На prеthodnim општим изборима 2015. године, места у парламенту освојиле су и Шкотска национална партија (на левом крилу), Велшка националистичка партија Плаид Камри и четири странке из Северне Ирске.
Анкете наговештавају да су конзервативци на путу ка победи, али да би и лабуристи могли да формирају владу уз подршку мањих левичарских партија.
Британце највише занима како ће нова гарнитура на власти решавати питања Брегзита, тероризма, националне здравствене службе, имиграције и економије.
Уочи гласања, истраживања јавног мњења показују, заправо, да би трка могла бити знатно "тешња" него што је предвиђано када је Меј расписала изборе пре шест недеља, али и наговештавају да њена позиција премијерке - остаје сигурна.
Док према неким најновијим анкетама владајућа партија предњачи у односу на лабуристе за само један процентни поен, неке пак предвиђају да конзервативци чак уопште неће освојити већину, што би значило да би им била потребна подршка још једне странке да би владали.
Међутим, питање је колико се резултатима анкета може веровати, с обзиром на то да су на prеthodnim изборима одржаним пре само две године, прогнозе института за истраживање јавног мњења биле прилично погрешне, што је био случај и годину дана касније, приликом референдума о Брегзиту.
Многи сматрају да Меј има две главне предности - шансу да обезбеди "снажно и стабилно лидерство за Брегзит" и чињеницу да њеног ривала, лидера лабуриста Џеремија Корбија, многи гласачи виде као слабог и неспособног.
Конзервативна премијерка, која је дошла на власт без избора прошле године, након што је њен prеthodnik Дејвид Камерон поднео оставку, изненадно је у априлу расписала изборе три године пре рока, и то после само годину дана на челу британске Владе.
Меј, која је имала "танку" радну већину од само 17 посланика у тренутку када је prеthodni сазив парламента распуштен, расписала је изборе у настојању да оснажи своју позицију на прагу преговора о Брегзиту.
Иначе, по британском изборном систему, кандидат са највећим бројем гласова у сваком изборном округу постаје посланик.
Овакав систем отежава мањим странкама да повећају своје учесцће у парламенту, али мање партије чија је подршка сконцентрисана у кључним изборним окрузима - као што је Шкотска националистичка странка - могле би добро да прођу, наводи АФП.
Иако је фокус на партијским лидерима, гласачи не бирају директно премијера, већ само локалне посланике.
Нови сазив парламента бира се на максимално пет година, што значи да ће наредни избори морати да буду одржани најкасније до јуна 2022.
Од гласања Британаца зависиће ко ће преговарати о изласку Британије из ЕУ у наредне две године, али и о снази мандата који ће влада имати у парламенту у наредних пет година.
Уз то, нови британски лидер мораће да се ухвати у коштац с последицама терористичког напада у средишту лондонског ноћног живота у суботу увече, што је био трећи исламистички напад у тој земљи за мање од три месеца.
Пребројавање гласова почеће одмах након што се биралишта затворе и до 9. јуна ујутро биће јасно ко је победио.
Краљица Елизабета Друга ће потом, што је пре могуће, затражити од лидера партије која има највише изгледа за обезбеђивање већине у Доњем дому парламента, да постане премијер и формира нову администрацију.
Парламент ће се 13. јуна састати да изабере свог новог председника, а тада ће и посланици положити заклетву.
Краљица ће 19. јуна званично прогласити почетак рада новог парламента, када ће прочитати програм своје владе за предстојећу парламентарну годину.
У седмици која почиње 19. јуна, почеће и преговори о Брегзиту.