Тужилаштво од сутра гони и "прогониоце" и "простаке"

Жртве понижавајућих коментара, вицева, добацивања или неког другог вида непримереног опхођења које вређа њихово достојанство, имаће могућност да особу која их доводи у тај положај пријаве за кривично дело "полно узнемиравање".



Ова дела, поред још три нова, предвиђена су допунама Кривичног законика Србије и од сутра ће се примењивати у српском правном систему.



У изјави за Танјуг, заменик тужиоца и члан Удружења тужилаца Србије Ненад Стефановић објашњава како ће надлежни органи разликовати "прогањање" од обичне "упорности", како полно узнемиравање разликовати од хумора и комплимента, као и како жртве да сачувају доказе и помогну тужилаштву да учинилац буде санкционисан пред судом.



Према његовим речима, "прогањање" чини онај који у току одређеног временског периода другу особу без њеног пристанка прати, уходи, злоупотребљава њене податке, врши узнемиравање телефоном, било директном комуникацијом било слањем смс порука, слањем мејлова, путем друштвених мрежа, фејсбука, инстаграма...



Стефановић је истакао да за постојање кривичног дела није битно да ли се прогонилац и жртва познају и да ли су били у некој вези.



"Битно је да такво понашање учиниоца угрожава мир и лични живот друге особе", навео је он.



Последице овог понашања су да жртва осећа, тескобу, узнемиреност, и због тога мора да мења свој устаљени начин живота - да почиње да се крије, мења број мобилног телефона, гаси налоге на друштвеним мрежама, избегава одлазак на поједина места, а неретко мења и адресу на којој живи", навео је Стефановић.



Да би тужилаштво могло суду да докаже постојање овог дела, Стефановић указује да је неопходно да жртве чувају све преписке и поруке које су примале, али и да се у вези свега поверавају блиским особама, пријатељима које би, након подношења кривичне пријаве, могле да сведоче у поступку.



Он је навео да је "прогањање" до сада у пракси могло да се подведе под кривично дело "угрожавања сигурности", али да је то било тешко доказати да је особа жртва прогањања, јер су у законском опису кривичног дела недостајале радње којима је дефинисано прогањање.



Иако је, како каже, код нас уобичајено мишљење да када вам се неко допадне - "упорност" се исплати, управо увођење овог кривичног дела поставља границе упорности и дефинише моменат када се у понашању неке особе остварују радње кривичног дела "прогањања".

Ако је прогањањем изазвана опасност по живот, здравље или тело жртве или њеног блиског сродника, закон предвиђа казну затвора од три месеца до пет година, а у случају смрти прогоњене особе или њој блиског лица, запрећена казна за учиниоца је затвор од једне до 10 година.



За кривично дело "полно узнемиравање", Кривични законик каже да је то "свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које за последицу има да код жртве изазива страх или ствара непријатељско, понизавајуће или увредљиво окружење", навео је Стефановић.



Према његовим речима, циљ овог кривицног дела је превенција, али и да поред жртве штити јавни морал и нормалну атмосферу у нашем друштву.



"Не може нико да на пример пролази својим возилом поред вас и да вам добацује, притиска сирену и на тај начин вас узнемирава и ствара непријатну ситуацију", навео је Стефановић. 



Што се тиче полемике у јавности да ли причање "масних" вицева представља радњу изврсења овог дела, Стефановић каже да је ту опредељујућ субјективан осећај жртве.



"Ако вам неко исприча масни виц, а вама је то смисао хумора и не осећате непријатност наравно да нико неће кривично одговорати због тога. Али ако упозорите причаоца таквих вицева да вам је непријатно и да такве теме више не покреће, а он наставља то да ради - значи да има намеру да вас понижава и ствара увредљиву средину.



"У том случају такво лице ће одговарати за извршење кривицног дела полно узнемиравање", навео је заменик тужиоца.



Он је напоменуо да је, према законском опису кривичног дела, потребно да се деси више радњи којима се ствара непријатна и увредљива атмосфера.



"Извршилац овог дела може да буде партнер, али и колеге с посла који вас доводе у такве ситуације", навео је Стефановић. 



Запрећена кривична санкција за основни облик дела је новчана казна или казна затвора до шест месеци, а уколико је дело извршено према малолетнику, казна затвора је од три месеца до три године.



Поред ових кривичних дела, од сутра ће се примењивати још три дела против сакаћења женског полног органа, принудног закључења брака и навођења детета да присуствује полним радњама.



Тако ће онај ко другу особу примора на склапање брака, бити санкционисан казном од три месеца до три године затвора, а ако жртву принудног брака одведе у иностранство, закон за њега предвиђа затвор до две године.



Када је у питању ново кривично дело "сакаћење женског полног органа" закон каже: "Ко осакати спољне делове женског полног органа, казниће се затвором од једне до осам година", а ако наступи смрт женског лица, учиниоцу прети затвор од две до 12 година. 



"Навођење детета на присуствовање полним радњама" је ново кривично дело за које је запрећена казна од једне до осам година затвора.



Ако је то дело учињено применом силе или претње, учинилац ће се казнити затвором од две до 10 година.