Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Додељени стипендије и грантови у оквиру пројекта „Покрени се за науку”

29.05.2017. 09:43 09:53
Пише:
Фото: Pokrenisezanauku.rs, ilustracija

У оквиру  националног пројекта „Покрени се за науку“ који другу годину за редом спроводи Центар за развој лидерства, уз подршку компаније Филип Морис, у Центру за промоцију науке уручено је осам стипендија и грантова у вредности од по 600.000 динара младим научницима и научницама за фундаментална научна истраживања и пројекте у областима обновљивих извора енергије, очувања животне средине и социо-економске одрживости.

Програм „Покрени се за науку“ креиран је са жељом да младе, талентоване и перспективне научнице и научнике у Србији подстакне на самосталност у научно-истраживачком раду и мотивише да научну каријеру остварују у својој земљи.

„У Србији има пуно талентованих младих научника, и желимо да им помогнемо не само да промовишу принципе одрживости кроз своја научна истраживања већ да њиховом применом допринесу развоју друштва у нашој земљи“, истакла је Јелена Прерадовић Стевановић из Филип Мориса, компаније која је и сама до сада уложила преко три милијарде долара у научна истраживања и запошљава преко 400 светски признатих научника из разних дисциплина у циљу развоја потенцијално мање штетних производа.

„На овај начин, Филип Морис својим примером доказује важност научних истраживања и њихове примене у развоју друштва. Ми такође промовишемо и подржавамо екстерна истраживања заинтересованих научника у локалним научним заједницама која независно унапређују и промовишу науку Филип Мориса.“

Идеја овогодишњег програма Конкурса је промоција принципа одрживог развоја у складу са Агендом Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године. Србија као земља потписница Агенде преузела је обавезе да између осталог повећа удео обновљивих извора енергије и ефикасност потрошње ресурса у различитим секторима, а програм „Покрени се за науку“ пружа подршку младим научницима и научницама да се посвете истраживањима и пројектима у овим областима.

Стипендије су добили Вук Радмиловић, истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета, за истраживање у области полимерне електронике које представља највиши ниво истраживања у свету соларних ћелија и обновљивих извора енергије. Овим истраживањем се домаћа научна заједница ставља у ред водећих светских институција, Весна Лојпур,научни сарадник на Институту за нуклеарне науке „Винча“, за истраживање у области соларних ћелија, које се издваја  по томе што се односи на истраживања ћелија за просторе ниске осветљености што одговара просторима наше земље.Затим Анђелика Бјелајац истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета. за истраживање које представља значајан научни допринос бољем коришћењу обновљивих извора енергије, и подиже степен разумевања значаја коришћења сунчеве светлости као извора енергије, имајући у виду да је ниво коришћења соларне енергије у Србији низак и Мирјана Љубојевић доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду за истраживање које има изузетан дугорочни значај за пољопривреду наше земље

„Развој у складу са принципима одрживог развоја веома је значајан и за наставак интеграције Србије у Европску унију“, истакла је Љубица Максимовић из Центра за развој лидерства, партнерске организације компаније Филип Морис у реализацији програма „Покрени се за науку“.

У јакој конкуренцији од 87 изврсних појединаца и тимова који су аплицирали за стипендију програма „Покрени се за науку“, у овом циклусу програма одабрано је осам добитника. Стипендије су добили Вук Радмиловић, истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета, за истраживање у области полимерне електронике које представља највиши ниво истраживања у свету соларних ћелија и обновљивих извора енергије. Овим истраживањем се домаћа научна заједница ставља у ред водећих светских институција, Весна Лојпур,научни сарадник на Институту за нуклеарне науке „Винча“, за истраживање у области соларних ћелија, које се издваја  по томе што се односи на истраживања ћелија за просторе ниске осветљености што одговара просторима наше земље.Затим Анђелика Бјелајац истраживач-сарадник у Иновационом центру Технолошко-металуршког факултета. за истраживање које представља значајан научни допринос бољем коришћењу обновљивих извора енергије, и подиже степен разумевања значаја коришћења сунчеве светлости као извора енергије, имајући у виду да је ниво коришћења соларне енергије у Србији низак и Мирјана Љубојевић доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду за истраживање које има изузетан дугорочни значај за пољопривреду наше земље, посебно за развој воћарства, а односи се на демографски, социјални и економски развој руралних подручја кроз иновирање и диверзификацију производње и очување еко-средине смањењем употребе пестицида.

Грантове су добили Тим Хемијског факултета у Београду  на челу с Владимиром Бешковским за развој мултикомпозитног ђубрива обогаћеног корисним микроорганизмима и минералима, у облику гранула, петочлана група на челу с Милошем Марјановићем за истраживање које  се односи на праћење и анализу еродивних појава у једном од најзначајнијих природних феномена у Србији, Ђавољој Вароши, са циљем одрживости природних феномена у условима климатских промена. Затим трочлана група на челу с Кајом Дамјановић за пројекат под називом „Да ли је група паметнија од свог најпаметнијег члана?

Грантове су добили Тим Хемијског факултета у Београду  на челу с Владимиром Бешковским за развој мултикомпозитног ђубрива обогаћеног корисним микроорганизмима и минералима, у облику гранула, петочлана група на челу с Милошем Марјановићем за истраживање које  се односи на праћење и анализу еродивних појава у једном од најзначајнијих природних феномена у Србији, Ђавољој Вароши, са циљем одрживости природних феномена у условима климатских промена. Затим трочлана група на челу с Кајом Дамјановић за пројекат под називом „Да ли је група паметнија од свог најпаметнијег члана?“у којем полазе од претпоставке да је демократија паметна процедура доношења одука која се ослања на способност грађана као групе да, под одговарајућим условима, превазиђу алтернативне начине одлучивања и тим са Института за онкологију и радиологију Србије на чијем је челу Ивана Матић за истраживање које има за циљ да се идентификују и клинички валидирају молекуларни маркери од значаја за процену индивидуалне осетљивости пацијената са карциномом простате на радиотерапију.

Д. Д.

Пише:
Пошаљите коментар