Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Dodeljeni stipendije i grantovi u okviru projekta „Pokreni se za nauku”

29.05.2017. 09:43 09:53
Piše:
Foto: Pokrenisezanauku.rs, ilustracija

U okviru  nacionalnog projekta „Pokreni se za nauku“ koji drugu godinu za redom sprovodi Centar za razvoj liderstva, uz podršku kompanije Filip Moris, u Centru za promociju nauke uručeno je osam stipendija i grantova u vrednosti od po 600.000 dinara mladim naučnicima i naučnicama za fundamentalna naučna istraživanja i projekte u oblastima obnovljivih izvora energije, očuvanja životne sredine i socio-ekonomske održivosti.

Program „Pokreni se za nauku“ kreiran je sa željom da mlade, talentovane i perspektivne naučnice i naučnike u Srbiji podstakne na samostalnost u naučno-istraživačkom radu i motiviše da naučnu karijeru ostvaruju u svojoj zemlji.

„U Srbiji ima puno talentovanih mladih naučnika, i želimo da im pomognemo ne samo da promovišu principe održivosti kroz svoja naučna istraživanja već da njihovom primenom doprinesu razvoju društva u našoj zemlji“, istakla je Jelena Preradović Stevanović iz Filip Morisa, kompanije koja je i sama do sada uložila preko tri milijarde dolara u naučna istraživanja i zapošljava preko 400 svetski priznatih naučnika iz raznih disciplina u cilju razvoja potencijalno manje štetnih proizvoda.

„Na ovaj način, Filip Moris svojim primerom dokazuje važnost naučnih istraživanja i njihove primene u razvoju društva. Mi takođe promovišemo i podržavamo eksterna istraživanja zainteresovanih naučnika u lokalnim naučnim zajednicama koja nezavisno unapređuju i promovišu nauku Filip Morisa.“

Ideja ovogodišnjeg programa Konkursa je promocija principa održivog razvoja u skladu sa Agendom Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine. Srbija kao zemlja potpisnica Agende preuzela je obaveze da između ostalog poveća udeo obnovljivih izvora energije i efikasnost potrošnje resursa u različitim sektorima, a program „Pokreni se za nauku“ pruža podršku mladim naučnicima i naučnicama da se posvete istraživanjima i projektima u ovim oblastima.

Stipendije su dobili Vuk Radmilović, istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta, za istraživanje u oblasti polimerne elektronike koje predstavlja najviši nivo istraživanja u svetu solarnih ćelija i obnovljivih izvora energije. Ovim istraživanjem se domaća naučna zajednica stavlja u red vodećih svetskih institucija, Vesna Lojpur,naučni saradnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, za istraživanje u oblasti solarnih ćelija, koje se izdvaja  po tome što se odnosi na istraživanja ćelija za prostore niske osvetljenosti što odgovara prostorima naše zemlje.Zatim Anđelika Bjelajac istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. za istraživanje koje predstavlja značajan naučni doprinos boljem korišćenju obnovljivih izvora energije, i podiže stepen razumevanja značaja korišćenja sunčeve svetlosti kao izvora energije, imajući u vidu da je nivo korišćenja solarne energije u Srbiji nizak i Mirjana Ljubojević docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu za istraživanje koje ima izuzetan dugoročni značaj za poljoprivredu naše zemlje

„Razvoj u skladu sa principima održivog razvoja veoma je značajan i za nastavak integracije Srbije u Evropsku uniju“, istakla je Ljubica Maksimović iz Centra za razvoj liderstva, partnerske organizacije kompanije Filip Moris u realizaciji programa „Pokreni se za nauku“.

U jakoj konkurenciji od 87 izvrsnih pojedinaca i timova koji su aplicirali za stipendiju programa „Pokreni se za nauku“, u ovom ciklusu programa odabrano je osam dobitnika. Stipendije su dobili Vuk Radmilović, istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta, za istraživanje u oblasti polimerne elektronike koje predstavlja najviši nivo istraživanja u svetu solarnih ćelija i obnovljivih izvora energije. Ovim istraživanjem se domaća naučna zajednica stavlja u red vodećih svetskih institucija, Vesna Lojpur,naučni saradnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, za istraživanje u oblasti solarnih ćelija, koje se izdvaja  po tome što se odnosi na istraživanja ćelija za prostore niske osvetljenosti što odgovara prostorima naše zemlje.Zatim Anđelika Bjelajac istraživač-saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta. za istraživanje koje predstavlja značajan naučni doprinos boljem korišćenju obnovljivih izvora energije, i podiže stepen razumevanja značaja korišćenja sunčeve svetlosti kao izvora energije, imajući u vidu da je nivo korišćenja solarne energije u Srbiji nizak i Mirjana Ljubojević docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu za istraživanje koje ima izuzetan dugoročni značaj za poljoprivredu naše zemlje, posebno za razvoj voćarstva, a odnosi se na demografski, socijalni i ekonomski razvoj ruralnih područja kroz inoviranje i diverzifikaciju proizvodnje i očuvanje eko-sredine smanjenjem upotrebe pesticida.

Grantove su dobili Tim Hemijskog fakulteta u Beogradu  na čelu s Vladimirom Beškovskim za razvoj multikompozitnog đubriva obogaćenog korisnim mikroorganizmima i mineralima, u obliku granula, petočlana grupa na čelu s Milošem Marjanovićem za istraživanje koje  se odnosi na praćenje i analizu erodivnih pojava u jednom od najznačajnijih prirodnih fenomena u Srbiji, Đavoljoj Varoši, sa ciljem održivosti prirodnih fenomena u uslovima klimatskih promena. Zatim tročlana grupa na čelu s Kajom Damjanović za projekat pod nazivom „Da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana?

Grantove su dobili Tim Hemijskog fakulteta u Beogradu  na čelu s Vladimirom Beškovskim za razvoj multikompozitnog đubriva obogaćenog korisnim mikroorganizmima i mineralima, u obliku granula, petočlana grupa na čelu s Milošem Marjanovićem za istraživanje koje  se odnosi na praćenje i analizu erodivnih pojava u jednom od najznačajnijih prirodnih fenomena u Srbiji, Đavoljoj Varoši, sa ciljem održivosti prirodnih fenomena u uslovima klimatskih promena. Zatim tročlana grupa na čelu s Kajom Damjanović za projekat pod nazivom „Da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana?“u kojem polaze od pretpostavke da je demokratija pametna procedura donošenja oduka koja se oslanja na sposobnost građana kao grupe da, pod odgovarajućim uslovima, prevaziđu alternativne načine odlučivanja i tim sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije na čijem je čelu Ivana Matić za istraživanje koje ima za cilj da se identifikuju i klinički validiraju molekularni markeri od značaja za procenu individualne osetljivosti pacijenata sa karcinomom prostate na radioterapiju.

D. D.

Piše:
Pošaljite komentar