РФЗО прошле године на опоравак послао 42.089 грађана
На стационарну рехабилитацију током прошле године упућено је 42.089 грађана, на основу одлуке лекарске комисије Републичког фонда за здарвствено осигурање (РФЗО) о испуњености услова. Како је саопштио РФЗО, осигураницима је призната рехабилитација у трајању од 938.890 дана.
"Просечан број дана продужене рехабилитације у 2016. години је 22,3 дана, што је за пет одсто дуже него у истом периоду 2015. године када је просечан број дана продужене рехабилитације по упућеном осигураном лицу био 21,18 дана. Републички фонд за здравствено осигурање за осигурана лица упућена на медицинску рехабилитацију у стационарне здравствене установе специјализоване за рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања, у периоду од 01. јануара до 31. децембра 2016. године уплатио је 2.951.035.106,40 динара", наводе у РФЗО.
Од укупног износа, Филијала Ниш учествује са 15,95 одсто, односно са 470.819.414,34 динара. Затим следе Филијала Београд са 15,44 одсто или 455.780.813,86 динара, па Филијала Краљево са 14,01 процената односно 413.524.032,04 динара, Филијала Сремска Митровица са 12,70 одсто што је 375.050.257,39 динара и Филијала Крушевац са 8,26 процената, односно 243.820.995,86 динара.
"У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2016. године највећи број осигураних лица упућен је на рехабилитацију у Специјалну болницу за лечење и рехабилитацију „Меркур”, Врњачка бања, затим у Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања” у Нишу, Институт за рехабилитацију у Београду, Специјалну болницу за рехабилитацију „Рибарска Бања” у Крушевцу и у Специјалну болницу за рехабилитацију „Бања Ковиљача“", кажу у Фонду.
У односу на укупан број упућених на стационарну рехабилитацију у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 17,57 одсто, а затим следе Филијале Нови Сад, Ниш, Ужице и Крагујевац.
"Најчешће дијагнозе због којих је 42.089 осигураних лица у Србији упућено на продужену рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања у посматраном периоду су стање након уградње ендопротезе кука или колена укључујући ревизију и парцијалну замену ендопротезе, прелом натколенице, одузетост једне половине тела потпуна, или делимична тешког степена, прелом потколенице и акутни инфаркт срца и поновљени инфаркт срца", напомињу у Републичком фонду.
Због превенције погоршања, односно настанка компликација код оболелих од шећерне болести који су на терапији инсулином за узраст преко 18 година, Лекарске комисије Републичког фонда упутиле су 7.914 осигураних лица, са 76.967 дана прописаних рехабилитационих процедура.
На лечењу било 1.912 деце
Рехабилитација деце до 18 година живота, као најосетљивије категорије осигураних лица, спроведена је код њих 1.912, односно 4,54 одсто упућених на стационарну рехабилитацију су деца. Њима је призната рехабилитација у трајању од 39.893 дана.
"Разлози упућивања деце на продужену рехабилитацију су превенција настанка компликација код гојазности за узраст од 12 до 18 година код 367 деце и 5.496 дана рехабилитационих процедура, затим превенција настанка компликација код оболелих од шећерне болести на терапији инсулином за узраст до 18 година у 356 случајева, са укупно 3.789 дана, потом наставак лечења због различитих обољења код 1.189 деце са укупно 30.608 дана продужене рехабилитације, од чега је због рехабилитације после лечења деце од злоћудних тумора упућено њих 44 са укупно 1.255 дана медицинске рехабилитације", наводе у Фонду.
Љ. Петровић