У тамницу по пресуди непостојеће државе

Тај осуђеник, који је поднео притужбу заштитнику грађана, осуђен је пресудом Окружног суда Републике Српске Крајине у Белом Манастиру 1996. године, а по молби управника затвора у Белом Манастиру, премештен је у КПЗ у Сремској Митровици због, како је заштитнику рекао директор српске Управе за извршење кривичних санкција, „погоршања безбедносне ситуације у Републици Српској Крајини”.

У заштитниковом саопштењу се додаје да у списима предмета стоји и да је, након пријема у затвор у Сремској Митровици, притужилац задржан на основу налога службеника Министарства правде датог у телефонском разговору.

Након спроведеног поступка контроле законитости и правилности рада Управе, заштитник грађана јој је препоручио да без одлагања престане извршење казне затвора изречене притужиоцу и да га у писаној форми поучи о праву на накнаду штете због неоснованог лишења слободе.

Заштитник грађана је истакао да се пресуда којом је притужиоцу изречена казна затвора, чије извршење спроводи Управа за извршење кривичних санкција, не може извршавати у заводима у Републици Србији.

У саопштењу заштитника грађана се напомиње да се његово становиште о законитости рада Управе разликује у погледу правне оцене истоветних битних чињеница и околности од становишта које су у својим одлукама заузели Уставни суд и Врховни касациони суд Србије.

Ђ. К. је од 17. јануара 2000. године до 29. новембра 2011. био на слободи, пошто се није вратио с регуларног петодневног одсуства. Ухапшен је по потерници чије је расписивање наредио управник КПЗ-а у Сремској Митровици, али тек 11 година касније.

Осим тога, тај орган је упутио препоруку да Управа без одлагања утврди да ли се у заводима у Србији има још неких лица која издржавају казне затвора изречене пресудама судова с територије Републике Српске Крајине, те да, уколико је то случај, без одлагања престане извршење тих казни.

С. Х.