U tamnicu po presudi nepostojeće države

Taj osuđenik, koji je podneo pritužbu zaštitniku građana, osuđen je presudom Okružnog suda Republike Srpske Krajine u Belom Manastiru 1996. godine, a po molbi upravnika zatvora u Belom Manastiru, premešten je u KPZ u Sremskoj Mitrovici zbog, kako je zaštitniku rekao direktor srpske Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, „pogoršanja bezbednosne situacije u Republici Srpskoj Krajini”.

U zaštitnikovom saopštenju se dodaje da u spisima predmeta stoji i da je, nakon prijema u zatvor u Sremskoj Mitrovici, pritužilac zadržan na osnovu naloga službenika Ministarstva pravde datog u telefonskom razgovoru.

Nakon sprovedenog postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Uprave, zaštitnik građana joj je preporučio da bez odlaganja prestane izvršenje kazne zatvora izrečene pritužiocu i da ga u pisanoj formi pouči o pravu na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Zaštitnik građana je istakao da se presuda kojom je pritužiocu izrečena kazna zatvora, čije izvršenje sprovodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, ne može izvršavati u zavodima u Republici Srbiji.

U saopštenju zaštitnika građana se napominje da se njegovo stanovište o zakonitosti rada Uprave razlikuje u pogledu pravne ocene istovetnih bitnih činjenica i okolnosti od stanovišta koje su u svojim odlukama zauzeli Ustavni sud i Vrhovni kasacioni sud Srbije.

Đ. K. je od 17. januara 2000. godine do 29. novembra 2011. bio na slobodi, pošto se nije vratio s regularnog petodnevnog odsustva. Uhapšen je po poternici čije je raspisivanje naredio upravnik KPZ-a u Sremskoj Mitrovici, ali tek 11 godina kasnije.

Osim toga, taj organ je uputio preporuku da Uprava bez odlaganja utvrdi da li se u zavodima u Srbiji ima još nekih lica koja izdržavaju kazne zatvora izrečene presudama sudova s teritorije Republike Srpske Krajine, te da, ukoliko je to slučaj, bez odlaganja prestane izvršenje tih kazni.

S. H.