У понедељак почиње редовно мајско заседање Сабора СПЦ

Сабор је највише законодавно тело Цркве и окупља архијереје из целог света, а председава му први међу једнакима, патријарх Иринеј.

Раније, Сабор се по правилу окупљао два пута годишње, на пролећном и јесењем заседању, што није случај последњих неколико година највероватније због настојања цркве да штеди.

Последњих година, наиме, одржава се само пролећно заседање, које траје по неколико дана и уобичајено изазива велику пажњу јавности.

Ове године, међутим, то није случај.

Теме Сабора се никада не најављују, па се о њима у медијима најчешће нагађа.

Једна од незаобилазних тема је стање цркава и манастира на Косову и Метохији у актуелном тренутку, а ове године ће се готово извесно на дневном реду наћи рад међурелигијске комисије Ватикана, Хрватске бискупске конференције и СПЦ о улози надбискупа Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата.

Виши научни сарадник Института за новију историју Србије Александар Раковић за Танјуг каже да не зна шта ће бити теме овогодишњег мајског заседања Сабора, али се слаже да ће наша страна те мешовите комисије вероватно представити постигнућа у њеном раду до сада.

Иначе, предвиђено је да међуверска комисија о Степинцу ради годину дана. До сада су одржане четири седнице, а наредна је најављена у јуну у Подгорици.

Према речима Раковића, на дневном реду ће свакако бити текућа питања из живота Цркве.

Може се, каже, очекивати да се разговара о положају спрске цркве у Црној Гори у новонасталој ситуацији када та земља улази у НАТО и када претње српској цркви у тој држави расту.

Раковић мисли и да ће се поново, макар узгредно, дебатовати о приликама у Македонији с обзиром на новонастала дешавања у тој земљи.

Мисли да би поново на дневном реду Сабора могао да се нађе и однос српске цркве са Румунском православном црвком, посебно због тога што румунска страна не престаје са некаконским упадима у Тимочку крајину.

''Посебно је интересантно како ће СПЦ поступити према питању Румунске православне цркве с обзиром на то да је на prеthodnom Сабору најављена могућност и престанак општења двеју цркава због њихових некаконских делатности у Тимочкој крајни'', навео је Раковић.

Биће, каже, интересантно видети докле се са тим дошло И с обзиром на то да Сабор на Криту није уродио плодом у смислу дијалога српске и румунске цркве.

“Занимљиво ће бити да се види какав ће сада бити став СПЦ о том, иначе, веома спортном питању”, закључио је Раковић.

Иначе, на прошлогодишњем пролећном заседању архијереји су се договорили да се што пре започне са припрема за прославу 800-годишњице самосталности Српске Православне Цркве (1219 - 2019), у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и са свим релевантним научним и културним институцијама српског народа.

Сабор редовно разматра унутрашње и спољне односе са православним цркавама, па је тако прошлог маја констатована изузетно добра сарадња с свима, осим са румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници, како је тада саопштено, већ годинама, неканонски и небратољубиво упадају у подручја јурисдикције СПЦ у Источној Србији.

Сабор је тада позвао Румунску цркву да са тим престане или ће, како је најављено, у супротном СПЦ бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са том црквом,

Не треба искључити могућност да ће највише законодавно црквено тело ii ове године разматрати кадровска питања и упражњена места владика у једном броју епархија.