Седокоси надничари издржавају децу и унуке
Мада би старијим особама након одрађеног вишедеценијског радног века и година које имају у пензији требао одмор, због малих пензија, немаштина их тера на рад и под старе дане. Пошто готово половина најстаријих данас од својих пензија издржава не само децу већ и унучад, али и због тога што од новца који месечно добију не могу да саставе почетак и крај, живот их тера да раде било шта и додатно допуњавају кућни буџет.
Но, у време када је и младима и радно способнима тешко да нађу радно место, за пензионере као додатни посао и могућност додатне зараде остају сезонски послови, чување објеката, међу којима су кафићи, бутици, грађевине, продаја сладоледа, а има и оних који на остарела леђа натоваре ташне с рекламним материјалом и разносе од улаза до улаза.
Данас само два одсто пензионера, односно њих око 35.000, ради по уговору о раду на привременим и повременим пословима на којима могу зарадити још једну просечну пензију, док исто толико њих ради без било каквог папира, односно на црно. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку објашњава да пензионере „користе” када им треба помоћ на два-три дана, мада има и оних који раде на месечном нивоу.
“Имамо велики дефицит различитих занатлија, керамичара, фасадера, армирача, па грађевинске фирме често ангажују искусне мајсторе у пензији јер немају друге”,објашњава Рајић. “Пензионери раде и као аласи, ноћни чувари у пословним зградама и на паркинзима, где могу да зараде од 20.000 до 30.000 динара месечно, зависно од тога да ли живе у већим или мањим градовима“. Добри мајстори-пензионери иду на рад и у иностранство и тамо могу да зараде од 5.000 до 7.000 евра.
Он истиче да и у Србији има додатних послова за пензионере, додајући да се онда најчешће плаћа дневница која износи између 500 и 1.000 динара, мада има већих градова Београд и Нови Сад, где могу да зараде и до 1.600 динара. Посебно су плаћени искусни мајстори пекари, које власници пекара ангажују као испомоћ и плаћају и до 40.000 динара.
“Имамо мањак и капетана и бродског особља па и то често раде пензионери, а они доброг здравља запошљавају се као помоћ у кући или ради дружења, и за то у већим градовима могу да добију између 100 и 300 евра. Пензионери се ангажују и на чувању кућних љубимаца, што се плаћа између 10 и 15 евра”, рекао је Рајић.
Но, део пензионера принуђен је на то да се и под старе дане лати мотике или иде у надничарење, а има и оних који раде физичке послове у складиштима. Често им се нуде и веома тешки физички послови, и то за мале паре, па они виталнији на њих пристају, док болешљиви, и поред потребе и жеље, не могу да носе тешке гајбе или да по цео дан раде на њивама.
По нашем Закону о ПИО, не смеју сви пензионери да раде. Наиме, старосни могу да се и након пензионисања легално запосле па примају и плату и пензију, док породични пензионери имају ограничен износ до којег смеју да раде да не би угрозили право на пензију. Једини који уопште не смеју да раде после пензионисања су инвалидски. Због тога се само грубо процењује да у Србији тренутно ради око 35.000 пензионера јер их је толико затражило прерачун пензија по основу допунског рада, али процењује се да је много више оних што нешто раде, али без пријављивања на поновни прерачун пензије.
Љубинка Малешевић