Одобрени конкурси за  директоре седам предузећа

Већина одборника гласала је и за извештаје о у прошлој години оствареним инвестицијама „Новосадске топлане“ (и то су подржали одборници и одборнице ДС-а), „Водовода и канализације“, „Градског зеленила“, „Лисја“, „Чистоће“, „Информатике“ и „Зоохигијене и ветерине“. Ненадано, највише полемике водило се о извештају о коришћењу новца из Buyеtskog фонда за заштиту животне средине за 2016. годину, који је усвојен гласовима владајуће коалиције.

Пред седницу градоначелник Милош Вучевић новинарима је казао да ће следеће недеље доћи до „промене кадровских решења“ у врху Градске управе за инспекцијске послове, након што је пре четири месеца Управни инспекторат Министарства државне управе и локалне самоуправе наложио смену начелника Управе Владимира Балабана и његовог заменика Дејана Шијака, пошто су ту постављени без потребних квалификација, радног искуства и конкурса.

Такође, Вучевић је најавио да ће у мају Скупштина града расправљати о завршном рачуну градског buyеta за 2016. годину, а да након тога следи ребаланс буџета. По његовим речима, буџет се за сада боље пуни него у истом периоду лане.

Након што је усвојила „урбанистичке тачке“ дневног реда, Скупштина је гласала и за измену локалних комуналних такси, пошто је одређени део накнада законски укинут, што би требало да се одрази и на одређено смањење цене паркирања на јавним паркиралиштима. Када је поведена реч о јавним конкурсима за директоре горепоменутих градских предузећа, председник одборничке групе ДС-а др Вељко Крстоношић казао је да је у питању само задовољавање форме, током чега се троши новац грађана, док се и даље бирају страначки људи који су до тада обављали функције в. д. директора. Он је додао и да је то рађено и док је ДС водио Нови Сад, али да није било толико изражено. И председник ОГ СРС-а Ђурађ Јакшић изнео је сличан став, назвавши конкурсе фарсом и невештим симулирањем демократије, где директоре поставља владајућа партија, а не референце кандидата и одлука надлежне комисије. За одброника Рељу Алексића из Покрета „Доста је било“ конкурси су заправо постизборна подела плена.

На такве ставове опозиције реаговао је и градоначелник Вучевић, који је за скупштинском говорницом казао да су неке критике оправдане, док неке не стоје. Како је казао, критичари би требало да се прво извине за „дугове и пустош„ које су оставили у комуналном систему града. Он је додао да неки од људи који сада воде предузећа јесу били у ДС-у, где су били скрајнути, али се нису огрешили о закон и морал и да сада доказују своју вредност у СНС-у. Од 70 присутних одборника и одборница, 50 је гласало за расписивање конкурса, 18 против, док двоје није гласало.

Приликом расправе о програму рада Дома здравља „Нови Сад“ за текућу годину, из редова опозиције је примећено да су инвестиције за ову годину повећане 20 милиона динара, на укупно 63 милиона, али и указано на то да би Град требало да нађе начина да додатно помогне тој установи.

Чланица Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине Мира Раденовић представила је начин трошења новца из Buyеtskog фонда за заштиту животне средине у прошој години, напоменувши да је први пут од оснивања у Фонд уплаћен и новац из градског buyеta, те да је од планираних 255,6 милиона динара, Фонд приходовао 224,3 милиона. Од тог новца готово 160 милиона је утрошено на обнављање и очување зеленила и уклањање дивљих сметлишта, 4,7 милиона на праћење стања животне средине, 12,4 милиона на заштиту и развој Футошког, Дунавског и Каменичког парка као заштићених приодних добара, а 39,5 милиона на образовање и јачање свести о значају и заштити животне средине. Укупно је из Фонда у прошлој години потрошерно 219,2 милиона динара.

Најоштрије критике на тај извештај опозиција је упутила на доделу новца за пројектно финансирање, који је 79 удружења грађана добило за 121 пројекат.

Одборник СНС-а Марко Јавновић, говорећи о пројектима које је радило „Градско зеленило“, рекао је да су сви подаци о урађеном лако доступни и проверљиви, док је чланица Градског већа Мира Раденовић казала да се приликом доделе новца водило рачуна о идејама, потпуној документацији, а не о томе када су удружења основана. Она је додала и да су сви пројекти оправдали утрошен новац, сем једног, за који је новац враћен у градски buyеt.

Што се тиче извештаја о инвестицијама јавних предузећа, из опозиционих редова највише замерки било је наизвештаје „Чистоће“ и „Градског зеленила“, односно на мали проценат остварених инвестиција, док су у исто време, како су наглашавали одборници из редова ЂБ-а, СРС-а и ДС-а, услуге из области делатности остварене и до 100 одсто.

Учинак „Зоохогијене и ветерине“ мерио се и у овим тачкама, али је био и тема приликом расправе о извештају Правобранилаштва. Наиме, приликом излагања градске правобранитељице Лидије Јарамаз Лисице о томе шта је Правобранилаштво учинило у prеthodnoj години, изнет је и податак од томе да су уједи паса Град коштали око 14 милиона динара кроз одштету. По њеној процени, тај износ је око десет милиона динара мањи него што би био да се Правобранилаштво није вансудски поравнавало с тужиоцима. У прошлој години Правобранилаштво је радило на 13.336 предмета, од којих је 6.854 пренето из ранијих година, а од укупног броја решено је 4.210.

На накнаду штете због уједа паса односило се 2.004 предмета, од чега је у 576 случаја Правобранилаштво заступало „Зоохигијену“, а у извештају се наводи да се бележи тренд повећања броја тих предмета. У 1.057 предмета ради се о тужбама за упад у рупе и шахтове на јавној површини, и ту је евидентирано повећање. И док је опозиција имала речи хвале за рад Правобранилаштва, ипак су указали на то да је то, како је рекао Реља Алексић из Покрета „ЂБ“, „огледало рада градске управе и предузећа“. Из редова владајуће коалиције пак одговорено је да проблем уједа паса и незатворених шахтова није тако једноставан и да се он мора решавати у широј сарадњи међу институцијама система: од кажњавања власника који не чипују своје љубимце, до веће ангажованости полиције у хватању крадљиваца поклопаца шахтова и сливничких решетки.

Међу 31 тачком дневног реда нашли су се и усвојени су планови детаљне регулације Војинова у Сремској Каменици, измене Плана генералне регулације Футога, а Скупштина је дала зелено светло за израду плана детаљне регулације простора у продужетку Лептирове улице у Ветернику и за измену Плана генералне регулације Буковца.

С. Крстић