Породична убиства све суровија и масовнија

Мотив тог ужасног масакра био је, наизглед, баналан. Како причају мештани Барича, породицу Дачић је већ годину раздирао сукоб око имовине. Божидар, који је годинама радио у Аустрији решио је да сву своју имовину тестаментом остави унуку, сину сада покојног Мирослава. Међутим, против те одлуке били су његова супруга Рада, али и син и снаја, унукови родитељи.

Како медији преносе, свађа је кулминирала у недељу увече, када су се Мирослав и Божидар посвађали након локалне утакмице. Након тога Божидар је кренуо у крвави пир.

То је последње у низу породичних убистава о којима свакодневно читамо у дневним новинама. Криминолог Златко Николић каже за „Дневник” да се стиче утисак да је број убистава унутар породице у последње време нагло порастао због сензационалистичких наслова у новинама и опширних извештавања.

“Привид је да је данас више сукоба и злочина унутар породице – увек их је било, али се сада више пише о томе”, каже Николић, и истиче да не може између свих породичних сукоба да се стави знак једнакости.

Оно што повезује све породичне злочине јесу поремећени односи у породици.

“У овом случају, када говоримо о убиствима и самоубиству у Баричу, видљива је осионост носиоца злочина. Њихови породични сукоби довели су до неке врсте убиства из страсти, а потом и решености за извршење самоубиства“, каже Николић.

Убиства настала као резултат породичних сукоба постоје откако је света и века. У Србији су породице још под утицајем патријархалног наслеђа у којем се жена сматра мужевљевим власништвом. Због тога су крвни деликти праћени и мотивисани високим степеном емотивног набоја, што је заједничко за сва убиства почињена унутар породице. Најчешће су мотиви љубомора или новац.

Тако је Душан Маријанац (39) у породичној кући у Футогу у новембру 2001. кухињским ножем заклао оца, супругу и четворогодишњег сина, док је мајци ножем нанео више убода. Душан је свом другом сину, који је тада имао девет година, нанео више убода ножем. Њега је држао као таоца све док се, после вишечасовних преговора, није предао полицији.

Душанов отац нађен је на прагу између кухиње и дневне собе. Жена је остала у седећем положају на угаоној гарнитури у дневној соби, док је дете лежало на поду покрај ње. Како су медији тада писали, узрок тог гнусног злочина је била Душанова свађа са супругом, највероватније због љубоморе.

Читаве породице страдале

Маја 2015. године у Мартоношу, код Кањиже, догодила се породична трагедија у којој је живот изгубило седам особа. Том приликом је Раде Шефер (55) после венчања сина убио снаху, њене родитеље, своју супругу и њене родитеље. Шефера је убио младин теча у самоодбрани.

Почетком априла 2013. године у селу Велика Иванча, код Младеновца, Љубиша Богдановић (60) убио је из ватреног оружја 13 људи, укључујући и сина и мајку. Богдановић је у нападу убио и двогодишњег дечака. Након крвавог пира одузео је себи живот.

Јуна 2002. године трагедија је задесила породицу Мартиновић на Новом Београду када је Душан Мартиновић хицима из пиштоља ЦЗ-99 (за који је имао дозволу) убио шеснаестогодишњу ћерку, осамнаестогодишњег сина и супругу. Потом је убио пса пре него што ће пресудити себи.

У Лесковцу је јула 2002. године на три различите локације Драган Чедић (32) из аутоматске пушке убио бившу супругу Биљану и шесторо чланова њене фамилије, док је пет особа ранио. Чедић је након напада извршио самоубиство.

Иако бројке показују да слабији пол више страда у породичним убиствима, не треба занемаривати ни насиље жена над мушкарцима.

“Постоји доста случајева да мушкарци трпе тортуру у породици. Оба пола су способна да буду насилници: мушкарци  песницама, а жене оштрим језиком. Агресија је агресија, али је на жене већа толеранција”, објашњава Николић.

Готово свакој породичној трагедији prеthodilo је насиље, подсећа Николић, али је оно раније остајало иза затворених врата. Тај криминолог објашњава да у свакој заједници постоје свађе, али проблем је када оне прерасту у физички обрачун.

“Због осуде друштва или срамоте, многи су спремнији да трпе батине, пре него да их пријаве полицији“, закључује Николић.

Поремећени породични односи могу довести до злочина, али то могу и љубомора и неузвраћена љубав.

Само убиство представља „коначно решење” проблема, који има или који сматра да има, починилац тог кривичног дела, сматрају стручњаци.

Д. Николић