Пријем у Градској кући за учеснике фестивала луткарства
НОВИ САД: Учесници 23. фестивала луткарства основних школа (ФЛУОШ), деца-глумци и њихови учитељи, посетили су Градску кућу. На ту републичку смотру пласирано је седам најбољих представа, од укупно 26, и све су изведене на сцени Позоришта младих.
Такмичарске екипе су дошле из Пожеге, Крагујевца, Баточине, Сомбора и града домаћина.
“Као центар луткарства Србије, Нови Сад већ дуги низ година препознаје значај тог фестивала који доприноси ширењу луткарске културе, и наставиће да га подржава и у будућности, финансијски и организационо”, рекао је помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић. “Желим да деца ових неколико дана проведу лепе и незаборавне тренутке у нашем граду, да се међусобно упознају, друже, да одавде понесу прегршт лепих и незаборавних успомена и буду наши гости и на наредној смотри луткарства.
Осим луткарских представа, наставници из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине такмичили су се и у категоријима за најбољи ауторски текст и позоришну лутку. Председница Удружења војвођанских учитеља, који организују ФЛУОШ, и директорка Фестивала Вера Стојшић Гашпаровски поменула је да је та образовна манифестација јединствена у региону, а да Удружење даје велики допринос афирмацији луткарске културе у Србији.
“Сваке године наши наставници су све обученији за целокупну припрему и извођење луткарске представе, које су још успешније”, рекла је Вера Стојшић Гашпаровски. “То подстиче нашу децу да образују свој позоришни укус на прави начин.
Да би се луткарска представа припремила до нивоа да може да се изведе пред публиком у професионалном позоришту, напоменула је директорка ФЛУОШ-а, потребни су огроман труд и љубав. Те вредности управо су и уткане у сваку лутку која је, вођена рукама најмлађих глумаца, имала своју новосадску премијеру у Позоришту младих.
“Радимо то већ четири године и искусни смо такмичари”, каже једна од учесница ФЛУОШ-а, Милица Боровић из сомборске ОШ „Иво Лола Рибар”. “Никада нисмо имали проблема да направимо лутке, да изводимо представу пред публиком, никада нисмо нервозни пред такмичење. Сви дајемо коментаре шта треба да се поправи, да се убаци у неком делу представе...”
Миличин лик, лутка мачка Жарета у представи „Ја још крила немам, ал' се спремам, ал' се спремам”, представља негативца који жели да намами несташне врапчиће на „игру” да би их појео.
“У суштини, мачак Жаре није толико лош, али је препреден, и то доста. И гладан је”, „оправдала” га је Милица.
Д. Ристић