Aргентинска књижевница Луиса Валенсуела гошћа “Прозафеста”
Аргентинска списатељица Луиса Валенсуела (Буенос Ајрес, 1938), једно од највећих имена савремене латноамеричке књижевности, учесница је 11. Међународног фестивала прозе “Прозефест”, који се ових дана одржава у Новом Саду.
Ауторка бројних романа, проповедака и есеја, добитница престижних књижевних награда представљена је прексиноћ на књижевној вечери у Културном центру, а прилику за сусрет са њом имали су и студенти Филозофског факултета, као и ученици гимназије “Светозар Марковић” који су били модератори разговора.
Представљајући стваралаштво Луисе Валенсуеле, Ана Марковић, у чијем преводу са шпанског је издавачка кућа “Агора” недавно објавила збирку приповедака “Симетрије”, указала је да ова књига на јединствен начин обедињује две теме важне за разумевање целокупног опуса и поетичког креда ауторке, а то су последња војна диктатура у Аргентини и фалоцентрична књижевна традиција против које она диже глас. Она преиспитује, проблематизује и раскринкава друштвене односе моћи који су уткани у сам језик и књижевност, у књижевне каноне, жанровске и наративне конвенције.
О ставу да њена књижевност припада постмодерној литератури Луиса Валенсуела каже да је постмодернизам данас прешао из књижевност у политику.
-Оно што је некад био књижевни поступак, поигравање са жанровима и пародија, нажалост на застрашујући начин данас се може видети у политици, па тако уместо постмодернизма можемо говорити о постистинама и о неким врстама злоупотребе које првобитно потичу из наративних стратегија и то је оно што ме данас плаши и узнемирава – каже Луиса Валенсуела.
У Културном центру Новог Сада вечерас од 19 часова је програм посвећен перуанском писцу Сантјагу Ронкаљолу о коме ће говорити преводилац Бојана Ковачевић Петровић, а воде га ученици гимназије “Исидора Секулић”. Од 20, 30 часова књижевник Срђан В. Тешин представиће Бранка Анђиђа, писца и преводиоца који живи у Аргентини, а програм воде ученици Гимназије “Светозар Марковић”. Ученици гимназија “Јован Јовановћ Змај” и “Исидора Секулић” од 13 часова моћи ће да присуствују разговорима са Мирком Демићем и Слободаном Шнајдером.
У првој збирци која је 1994.преведена на српски “Промена оружја” ауторка је покушала да ухвати атмосферу страха и политичке репресије у злокобном периоду аргентинске историје, посебно се бавећи положајем жена за време диктатуре. Психолошким последицама диктатуре на оне који су били њени сведоци, ако не и директни учесници, посветила је и “Роман ноар са Аргентинцима”, који је такође преведен на српски. Луиса Валенсуела, по речима Ане Марковић пише политичку књижевност, у најширем смислу те речи, а у аутопоетичким есејима превасходно се бави концептима женског писма и писања телом.
Говорећи о некој врсти свог књижевног манифеста Луиса Валенсуела је напоменула да је одрасла у Аргентини у време када је литература била под великим утицајем Борхеса, а он је био велики противник политичке књижевности. Упркос томе она се дугачије одредила и почела је да се бави идеологијом у књижевности, али никад догматски, нити са тезом, сматрајући да живимо у стварности, а не под стакленим звоном и не можемо избећи политику која утиче на наш живот у најширем смислу. Иако се бави мрачним темама, по мишљењу Ане Марковић, проза Луисе Валенсуеле је духовита, разгирана, забавна, али и врло критична у односу на друштвену и политичку стварност.
Н. Попов