Просечна потрошачка корпа прогута три минималца
Колико грађани Србије заиста зарађују тешко је рећи, али званична статистика каже да је у јануару просечна зарада била 41.508 динара.
Ни тај износ, који, слободно се може рећи, сваког месеца мали број запослених смести у новчаник, није довољан да се подмире месечни издаци домаћинства јер је просечна потрошачка корпа износила 68.563 динара, па је, да би се она напунила, била потребна 1,65 просечна зарада. Што се тиче онога што се сваког месеца спушта у минималну потрошачку корпу, у јануару је било потребно 35.517 динара, односно за покриће те корпе било је довољно 0,85 просечне зараде.
Не само да просечна зарада није довољна за подмиривање трошкова просечне потрошачке корпе већ је у односу на последњи месец прошле године за њу требало више новца јер је била 700 динара скупља, а скупља је била и минимална потрошачка корпа, за коју је у јануару требало око 300 динара више него месец раније.
68.563 динара тешка просечна потрошачка корпа
Разлог за то је што су потрошачке цене производа и услуга у јануару, у односу на децембар 2016. године, биле у просеку 1,4 одсто више, а годишњи раст потрошачких цена – јануар 2017. у односу на јануар 2016. године – био је 2,4 одсто. Тако су у јануару поскупели храна и безалкохолна пића – 3,1 одсто, алкохолна пића и дуван – 2,9, транспорт – 1,6, комуникације – 0,5 одсто, а виши су и издаци за рекреацију и културу – 0,4 одсто, здравство – 0,3 одсто, као и трошкови за становање, воду, електричну енергију, гас и друга горива, те образовање, и ресторане и хотеле – 0,2 одсто. Пад цена забележен је код одеће и обуће, и то од 1,1 одсто, док се цене осталих производа и услуга нису битније мењале.
Јасно је да износ просечне плате не показује стварну слику примања запослених, нити реалну куповну моћ грађана. У појединим секторима зараде су изузетно високе и далеко изнад просека, а у неким се исплаћује минимална зарада. Тако је у јануару минималац, који зарађује огроман број радника – процене су да их је и више од 200.000 – био непуне 23.000 динара, што значи да је он покрива тек две трећине минималне порошачке корпе, док је за пуњење просечне потрошачке корпе потребно готово три минималца. Истовремено, у одређеним делатностима где су зараде далеко изнад просека, много је лакше подмирити месечне тршкове.
Највише за храну
Код издатака за личну потрошњу домаћинства највише новца, више од половине, отпада за храну и комуналне трошкове. Наиме, за храну и безалкохолна пића било је потребно 34,9 одсто прихода, док је за трошкове становање, воде, електричне енергије, гаса и осталих горива било потребно 16,7 одсто остварених прихода. Следе издаци за трансорт - 9,3 одсто, за остале личне предмете и остале услуге - 5,9 одсто, за комуникације - 5,3 одсто, а за алкохолна пића и дуван 4,6 одсто.
Тако, рецимо, запослени у ваздушном саобраћају са зарадама од око 164.665 динара имају довољно новца за подмиривање трошкова готово 2,5 просечне потрошачке корпе, они који раде у услужним делатностима у рударству, где су зараде у јануару биле 128.741 динар, могу да напуне две просечне потршчаке корпе, а запослени у управљачким делатностима и саветовању, који су у јануару зарадили 114.977 динара, имали су новца за подмиривање трошкова које стају у готово две просечне потрошачке корпе. Много мање су у јануару зарадили запослени у заштитним и истражним делатностима – 22.580 динара, производњи одевних предмета – 23.164 и изнајмљивању и лизингу – 23.615 динара, који су имали најниже зараде – око минималца, па чак и испод тог износа.
Д. Млађеновић