Омбудсмани: Потребан и даље рад у интересу Рома
БЕОГРАД: Републички и покрајински заштитници грађана данас су , у одвојеним саопштењима, указали на потребу даљег рада на побољшању положаја Рома и изнели податке шта је до сада учињено али и шта је потребно по њиховом мишљењу даље радити на решавању тог проблема.
Како је из Канцеларије омбудсмана саопштено на светски дан Рома, који се обележава 8. априла, Заштитник грађана упозорава да су сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље свакодневица ове мањинске групе и да постигнути резултати на унапређењу њеног положаја нису отклонили кључне препреке у процесу интеграције ромске заједнице.
Резултати спровођења Споразума о разумевању, сачињеног са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР-а, омогућили су да број "правно невидљивих" Рома буде значајно смањен, а примена Споразума допринела је подизању свести о потреби хитног поступања у остваривању права грађана ромске националности на упис у матичне књиге.
Међутим, додаје се подизање бетонског зида око ромског насеља "Марко Орловић'''' у Крушевцу, може за последицу да има гетоизацију и сегрегацију ромске заједнице, те је због тога омбудсман израдио посебан извештај с намером да скрене пажњу надлежним органима и јавности на тај чин.
Извештај, додаје се, упозорава надлежне органе на потребу правовременог реаговања како би се спречила таква појава у будућности, као и неопходност разматрања и утврђивања оправданости подизања овог зида.
Како каже Заштитник грађана побољшање приступачности система здравствене заштите и едукација коју годинама успешно спроводе здравствене медијаторке у ромским насељима, још увек су недовољне мере које се предузимају, а Ромкиње су један од најмаргинализованијих друштвених група.
Према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости од 15 до 49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 одсто Ромкиња имало најмање један прекид трудноће, чак 17 одсто се удало пре напуњене петнаесте године,а у породици су жене често изложене насилу и без заштите су.
Иако је унапређен нормативни оквир у погледу афирмативних мера и других облика подршке ромској деци у образовању, поједина законска уређења за остваривање права на бесплатну исхрану, бесплатне уџбенике и слично, нису допринела превазилажењу препрека које, због сиромаштва, имају ромска деца у образовању и образовним резултатима, сматра омбудсман.
Покрајински заштитник грађана каже да је крајем 2016. године у области заштите права националних мањина спровео истраживање о примени афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине у периоду од 2006. до 2016. године.
Извештај је објављен данас и бави се проценом ефикасности афирмативних мера на основу повратне информације о њиховој примени добијене из укупно 43 јединице локалне самоуправе у Војводини.
Закључци истраживања "Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине" су да афирмативне мере, примењене од стране војвођанских јединица локалне самоуправе, доприносе већој заступљености ромске деце у систему образовања.
Примена ових мера успорила је, у извесној мери, и осипање ромске деце из система образовања, допринела је већој видљивости Рома у локалној заједници, а индиректно и повећању свести припадника већинске заједнице о потреби да се унапреди њихов положај, као и промовисању вредности уважавања различитости и инклузије, каже се у саопштењу покртајиснког омбудсмана.
Међутим, додаје се, њихова примена ипак није допринела повећању свести о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у систему образовања.