Лешине загађују водотоке
укажу на проблем са којим се суочавају, а који би могао да прерасте у еколошку катастрофу. Наиме, већ дуже време они прстом упиру на старијег власника салаша, смештеног на тромеђи поменутих села, чија се стока налази на номадској испаши у овом делу атара. Не само да им говеда и свиње уништавају усеве на њивама, него пољопривредници и сточари затичу угинулу стоку по атарима и у реци.
- Пре неколико дана у Старом Бегеју пронађено је више лешева угинуле стоке са оближњег салаша. Пољопривредници више и не страхују за своје усеве већ за здравље, јер у овом делу атара чим темепратура пређе у плус није могуће радити због несносног смрада угинулих животиња – упозорава у изјави за „Дневник” Милан Прибић из Банатског Карађорђева, додајући да је више од 80 пољопривредника потписало петицију за решавање проблема.
По речима Прибића, о свему су обавештени ветеринарска инспекција, челници житиштанске општине, као и полиција, али решења још нема на видику.
- Апелујемо на надлежне да хитно реагују и да уклоне остатке животиња јер доласком топлијих дана прети опасност од заразе. Неколико километара низводно, водом из Старог Бегеја поји се стока са више пашњака у Банатском Двору и Јанковом Мосту, а такође и рибњаци који су смештени уз овај водоток користе воду из ове реке – указује Прибић и пита се зашто нико није реаговао ни након више молби мештана и писања свим надлежним институцијама.
Исто се питају и остали пољопривредници и сточари који су крајем фебруара организовали протестно окупљање у угроженим атарима, а снимке објавили на друштвеним мрежама.
-То је страва и ужас, речима се не може описати. Затицали смо слике како мангулице једу лешине крава. Код мене надлежни долазе да ставе минђуше на стоку, а овде не могу да стану у крај једном човеку – изјавио је један од пољопривредника из Новог Итебеја.
Међу незадовољним пољопривредним произвођачима, који су учествовали у протесту, било је и оних којима је стока, која није ни под чијом контролом, уништила двадесет метара њива под кукурузом.
- Стока ми је угазила око пола јутра земље, а са власником животиња не могу да се споразумем да би ми исплатио штету. Још ме је питао зашто не продам земљу ако ми не одговара и кад немам користи од ње – испричао је Шандор Ковач из Српског Итебеја.
Ж. Балабан