Децу терају на просјачење, жене на проституцију
– рекла је Катарина Ивановић из агенције „Астра”. – Жртве трафикинга у Србији углавном су жене и девојке – 47 жртава је женског пола – које су најчешће сексуално експлоатисане, док је забележено осам случајева наших грађевинара у Француској који су радно експлоатисани, а забележен је и један случај принуде на вршење кривичних дела. Од укупног броја откривених случајева експлоатације, деца чине 38 одсто, од чега су већина девојчице. Најтужније је што трговци могу бити сви: најчешће се дешава да су то најближи пријатељи, рођаци, па чак и родитељи.
Она је истакла да је Србија током 2016. била у највећој мери и земља порекла и земља експлоатације жртава трговине људима. Пре деценију и више жртве трафикинга углавном су биле Украјинке и Молдавке, а у последњих десет година у нашој земљи доминира унутрашња трговина људима, чије су жртве углавном домаћи држављани, које експлоатишу такође домаћи држављани – трговци људима.
Унутрашњу трговину људима потврђује податак да су откривени извршиоци кривичних дела трговине људима у више од 95 одсто случајева српски држављани, а исти је проценат домаћих држављана и међу идентификованим жртвама. Међутим, Србија је и даље земља порекла жртава трговине људима које се експлоатишу и ван граница земље, као и земља транзита и одредишта за стране жртве трговине људима, али у мањој мери.
По подацима МУП-а Србије, током 2016. за кривично дело трговине људима поднето је 11 кривичних пријава против 14 особа, а идентификована је 31 жртва.
Унутрашња и транснационална трговина људима разликују се по начину експлоатације, истичу у „Астри”. Сексуална експлоатација, као и експлоатација у циљу просјачења, принуде на брак и вршења кривичних дела карактеристичне су за унутрашњу трговину, а радна експлоатација за трговину људима која потиче из Србије, а одвија се на транснационалном нивоу.
Када је реч о узрасту жртава, најчешћи видови експлоатације малолетних лица су просјачење и принудни брак. Радна експлоатација је присутнија код пунолетних, док је сексуална експлоатација пођеднако присутна у обе старосне категорије.
Актуелне тенденције указују на промене у начину врбовања жртава, посебно особа женског пола, и у остваривању односа зависности код жртава и стварања лажног поверења. Сада се за врбовање користе савремене информационо-комуникационе технологије, злоупотребом интернета и друштвених мрежа. На „менију” су лажне понуде за запослење, лажно представљање, сајтови за упознавање где потенцијалне жртве дају податке о себи.
Савремене технологије се користе и као средство комуникације између жртава трговине људима и њихових клијената (преко специјализованих сајтова) и између трговаца људима и потенцијалних конзумената „услуга”. У ту сврху користе се сви расположиви видови комуникација, укључујући употребу сервиса Воип, као и Скајпа, Вајбера, Ватсапа. Посебан проблем је даркнет, део интернета који је у потпуности ван контроле, и где се склапају најпрљавији могући послови: од трафикинга до трговине дрогом и оружјем.
М. Б.
Акциони план нереализован
Како је констатовала Катарина Ивановић, усвајање стратегије и акционог плана за превенцију и сузбијање трговине људима и заштиту жртава и даље остаје нереализована активност у Акционом плану за поглавље 24.
– Та два документа су формулисана још 2013, стога се оправдано поставља питање да ли акциони план, развијен за период 2014–2016, данас може бити усвојен у том облику – казала је Катарина Ивановић.