Уз отпадне воде нема чистог језера

средине ове године. Канализациона мрежа се, подсетимо, гради у оквиру програма санације Палићког и Лудашког језера и заштите биодиверзитета, а цена пројекта је 6,5 милиона евра и финансира га Немачка развојна банка KfW.

– Неопходна је изградња канализационе мреже и њено повезивање на пречистач да би се спречило даље уливање отпадних вода у Палићко и Лудашко језеро – упозорио је члан радне групе за санацију  Мишел Роман, хидролог ангажован преко немачке организације за техничку сарадњу ГИЗ-а као саветник у предузећу Парк Палић.



Роман је појаснио да Палић има 7.500 становника, не рачунајући њихове госте, односно туристе, али да свега 40 одсто насеља има канализациону мрежу која при томе није прикључена на пречистач отпадних вода, већ се директно улива у језеро.

– Ова канализациона мрежа само сакупља отпадну воду и без било каквог третмана та вода се улива у канал и директно у језеро Лудаш – навео је Роман.



По његовим речима, неопходно је спречити даље загађења језера и због тога је важно да се грађани Палића изјасне да ли желе да се изгради канализациона мрежа, да би се потом наставила санација самог језера.

– Треба поставити и зелени заштитни појаса око ових језера да би се заштитила од негативног утицаја пољопривреде, да би се повећала ефикасност рада градског пречистача и биоманипулације која је прошле године показала да више од 90 одсто рибљег фонда у језеру Палић чини сребрни караш, такозвана бабушка, која се масовно размножава и штетна је, јер не дозвољава развијање планктона неопходног језеру – казао је Роман, уз напомену да је квалитет воде у језеру Палић ипак сада много бољи него пре три или четири године.



Е. Н. Л.

Загађење изсептичке јаме



„Јако много људи овде нису свесни како сами загађују језера Палић и Лудош”, написао је Роман у ауторском тексту за сајт Subotica.info. „Имао сам један случај овде, преко пута обале, има тамо нека кућа билизу језера, и упознао сам се са газдом. Питао ме ко сам, рекао да је чуо за мене, каже ’ти си тај који би да реши језеро’, а ја сам рекао ’а ти си тај који загађује’. ’Не загађујем ја’, каже он. ’Добро’, питам, ’имаш кућу поред језера, како си решио отпадну воду?’ ’Ја ништа не загађујем, имам септичку јаму’, каже. ’Могу ли да је видим?’, питам. Показао ми је неку бетонску плочу која можда није била ни 5 метара од обале језера Палић. Онда је рекао: ’Ово је моја септичка јама, 20 година нисам морао да је празним’. ’Јеси ли свестан’, питам га, ’да је та твоја септичка јама пропусна септичка јама, и да 20 година све то иде у језеро?“