Лични подаци свакодневно угрожени

не знајући у коју сврху ти подаци могу бити искориштени. Потенцијално и најчешће се они обрађују и користе од стране трећих лица у циљу остваривања њихових услуга, промовисања различитих производа или награђивања.

Тако је наша суграђанка Дијана Иванковић доживела непријатност у време парламентарних избора, када је број телефона који је дала председнику скупштине станара дошао до представника политичке странке.− Они су измамили наше бројеве под објашњењем да ће нас обавештавати о сервисним информацијама, а испоставило се да су исте потурили представницима једне странке, који су нас тада евидентирали као њиховог равноправног члана, иако за то нису имали дозволу – истакла је Дијана и нагласила да се тим поводом није обраћала Поверенику за заштиту података о личности јер сматра да је то сувише компликован процес и нагласила да је осим овог случаја неколико пута путем телефона била узнемиравана и од стране појединих компанија у граду, које према њеним речима имају агресиван маркетинг.



Да су Новосађани често мета телефонских узнемиравања објашњава и Зоран Стојшин, који је рекао да га готово свакодневно различите компаније узнемирују путем телефона и нуде различите врсте својих услуга.− Већ неколико година месец дана пред регистрацију аутомобила добијам СМС-ом понуде агенција за регистрацију, а све оне знају и који аутомобил поседујем, које је годиште и које кубикаже.



Добијам понуду изражену тачном сумом за предстојећу регистрацију јер имају мој број телефона и моју адресу и податке о возилу, а питам се, од кога су те податке добили − каже Стојшин и додаје да је револтиран тиме што држава не схвата озбиљно ову проблематику, већ, како је рекао, лакше јој је да се бави последицом док занемарује законодавство и превентиву да до тога не дође. 



Према подацима Повереника за заштиту података о личности свест грађана о праву на приватност и заштиту података о личности континуирано расте, ако је судити по броју поднетих пријава у овој области од стране грађана.– Уколико нека компанија располаже подацима о личности грађани могу поднети формалан захтев за обавештење о обради истих, којим је могуће поставити питања ономе ко располаже вашим подацима, нпр. на који начин је прикупио те податке, по ком правном основу, са којом сврхом, колико дуго ће их чувати и слично – рекао је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и додао да је потом могуће поднети захтев за брисање тих података уколико су они прикупљени без законског овлашћења или пристанка грађана, или да се исти  исправе уколико су нетачни.



Поставља се питање које институције имају право да нам и у коју сврху траже личне податке. Осим тих све чешће су угрожени и кориштени биометријски подаци - отисак прста, шаке или зенице ока. Обрада и чување ове врсте података у Србији није дозвољено.У члану 42 Устава Републике Србије уређује се област заштите података о личности, по ком је употреба података о личности забрањена и кажњива изван сврхе за коју су прикупљени, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије. Такође овим чланом наглашено је да свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.



Упркос чињеници да је питање заштите податка о личности законски добро уређено и то Законом о заштити података о личности који је ступио на снагу 2009. године и од тада мењан два пута, и Конвенцијом Савета Европе о заштити лица у односу на аутоматску обраду података о личности коју је Србија потписала и ратификовала, а која је ступила на снагу 2006. године може се закључити да Новосађани, али ни остали грађани широм Србије, још  увек нису упознати са свим правима која им, барем када је овај проблем у питању, припадају.



Владимир Бијелић

Дозвољено позивање јавно доступних бројева телефона



Кориштење података о имену, презимену и телефонском броју грађана, који су већ објављени у јавно доступном телефонском именику, од стране компаније у циљу промоције рада, нуђења услуга и награђивања по Закону о заштити података о личности није забрањено. Међутим Шабић је нагласио да учестало позивање и поред одбијања понуде није дозвољено, те се грађани тим поводом могу обратити надлежним инспекцијама у министарству надлежном за заштиту потрошача.