Маја Гојковић - стара пријатељства, шарм Бориса Џонсона и осмех за Гонцића

страним државницима и парламентарним делегацијама из целог света, тек понекад нека занимљива изложба “ искочи ” из рутине политичке свакодневице. Стога смо желели да завиримо мало иза кулиса, ван њеног кабинета на Тргу Николе Пашића,  да осмотримо како изгледа њен дан ван политичких обавеза, гласања, реплика, опомена… Каже да су ретки моменти тог слободног времена, поготово  у последње време, јер парламент је изузетно  напорно радио, било је много седница и усвојених  закона. Стога, труди се да у те своје сада већ више не слободне дане, него сате дође до Новог Сада и посвети их искључиво породици. “ Трудимо  се да организујемо неки заједнички, породични ручак и да се испричамо. Ето тако то изгледа у последње време. Некада успем да украдем мало времена и видим некога од пријатеља, али то углавном остављам за празничне дане ”, каже нам у разговору за “ Дневник ”.

- Они које не прескачем су мама, брат, недавно сам постала бака, па сада је ту и унука Нађа. Сваки пут када одем у Нови Сад обавезно морам да је видим, она сада има три месеца. У Београду када имам слободног времена обавезно посетим моју сестру од ујака, њеног супруга и ћеркицу Ивану која има 10 година. Нас две се много волимо, она је креативна девојчица па заједно цртамо, прави ми скулуптуре Снешка Белића, Деда Мраза, или ми црта честитке. А то ме испуњава, пошто волим да се играм са децом- прича председница скупштине. Каже да се њен однос са пријатељима није променио од када је дошла у врх српске политике. “ Чувамо успомене на време када смо се упознали, пошто ја пријатељима сматрам људе које сам упознала давно кроз свој живот и та пријатељства пажљиво гајим”, категорична је.

Иако прва дама парламента, када дође викенд чекају је стандардне обавезе. Сматра да се њен живот може свести на наслов ТВ емисије „Као сав нормалан свет“.

- Тако изгледа и мој дан. Буђење, попијем кафу са неким ко ми је драг, а неки пут желим да будем сама и да украдем тај моменат. Онда брзо плаћам рачуне, идем у снабдевање, у апотеке, отрчим у посету код рођака, који живе у Новом Саду и то је то... Када сам недавно била у самопослузи у 22 сата, срећу ме људи, чуде се  „ а, па и ви идете у снабедавање “, а ја се само насемејем и кажем “ па да ”. Иначе немам времена да се дуго задржавам у кухињи, нарочито када боравим у згради скупштине по читав дан. Неки пут увече буде ми задовољство да нешто мало и једноставно спремим ако нисам дошла прекасно кући. Немам жену која ради уместо мене, па да када имам нешто времена онда и поспремим. Ето, мени се чини да живим неким сасвим обичним животом. Ништа претерано, сматра она.

Пошто је запажена њена елеганција и у скупштини, али и током пријема страних гостију, интересовало нас је ко је саветује у избору гардеробе. Каже да је сама бира, не воли трендове и сматра да жене у одређеним годинама и не треба да их прате. “Облачим се једноставно. Поштујем стилисте, али некако више волим да изгледам онако како ја себе видим ”.

Како изгледају разговори у четири ока са светским државницима? Маја Гојковић нам открива да је са Борисом Џонсконом било изузетно интересантно, јер је добро припремљен саговорник и врло шармантан. Пошто су се срели на Дан примирја у Првом светском рату, поклонила му је значку Наталијин Рејмонде, коју је на реверу придодао њиховом традиционлном цвету мака. “ Објаснила сам му да је то цвет коме не треба више од две, три капи воде да би поново оживео и да је то симболика везана за страдање српског народа у Великом рату. А принца Чарлса је интересовало све, па и то  да ли је мермер скупштинског здања домаћи. Није знао да је Маргарет Тачер последња од Британских званичника која је ушла у ову зграду и одала почаст на Титовом одру. Тако неке занимљивости увек можете да размените  мимо оног званичног дела разговора, у коме се прича увек односи на две државе”, испричала нам је.

Поклоне које уручује углавном бира протокол, а  она се “ умешала” само два пута. Инсистирала је да  председнику Кине буде поклоњена слика наиваца из Ковачице, а други пут, када је путовала у Кувајт, шеику је поклонила прелепу скулптуру  коња. “ Припремили смо и поклон војвоткињи Камили која је добила рукавице домаће производње.

Када је питамо шта јој је омиљено у уметности, са осмехом одговара  да воли све. Не прескаче да понови да је обожавалац лика и дела Ендија Ворхола, слуша Велвет Андерграунд, воли и музику седамдесетих и осамдесетих, Притендерсе, али може да слуша и нешто популарније. Наглашава да  често слуша и класичну музику, у извођењу уметнице Бранке Парлић “ то је нешто дивно што умирује, можете да читате да размишљате са таквом музиком ”. Последњи концерт на коме била је „ Бијело дугме“, јер је то музика  њене младости. У позоришту је гледала мјузикл „ Неки то воле вруће“ са, указује, феноменалним Булетом Гонцићем, који је одушевио, јер открива, не памти када се у последње време толико смејала.

Пронађе и неки тренутак да прочита нешто од Стивена Кинга и Џодија Пикоа, “ онако нешто што има мало интриге, повуче вас да размишљате, трилера психологије и то ми је за забаву, а није баш ни онако лагана литература. Читам и Бориса Џоносона и његову књигу о Черчилу”, набраја Маја.

За крај питамо је постоји ли изрека, која јој је животни мото. Набраја као из рукава: “Стрпљен спашен”, “Прво скочи па реци хоп”,  волим  и оно “Пожури полако ”, али организовано.

Светлана Станковић

Фото: Р. Хаџић

Мала црна или плава хаљина

Када треба да прими страног госта,  нема познату дилему шта обући, јер, како наводи, постоје дрес кодови, па нема ту неких великих креација. А ако је нека вечера или тако нешто, онда прибегава “опробаној малој црној, малој плавој или тако некој једнобојној хаљини - то је то”.

Пријатељи и кумови

Тврди да не меша политику и приватни живот, тако да су њени пријатељи људи које је упознала одавно, без обзира да ли живе у Новом Саду, Београду, или негде у иностранству, и везани су за неки период њеног одрастања, школу, летовања у Врсару. Примећује  и да је тешко у овим временима стећи неког новог пријатеља. Интересује нас да ли ипак и у политици има пријатеље код којих иде на славу или рођендане...

- Наравно да имам пријатеље који су у политици, из Српске напредне странке зато што већину њих који су сада значајне политичке  личности у држави, познајем преко 20 - 25 година. Председник покрајинске владе Игор Мировић и ја смо кумови, ја сам крстила његовог сина, он је мене венчао, тако да нас везује та врста пријатељства и другарства. Али једноставно немамо сада времена да се посећујемо, све су краћи моменти да можемо приватно нешто  да попричамо. Али и поред тога чувамо пажљиво та наша деценијска пријатељства- указује наша саговорница.

Божић на Салајци и чесница

По чему Маја Гојковић памти Божић?

- Мислим да је моја мама преузела све оно што је баба Олга са Салајке радила. Једино што је некада било много више снега па сам се ја на Салајци када одем код баба Олге на Божић играла са децом у улици Бранка Радичевића у снегу. Наравно код нас Божић не може да прође без чеснице у коју се ставља новац. Видим да је другачије него у Београду, код нас је чесница од кора, ораха и меда, у Београду је погача. Мама увек ставља исти новчић из доба Карађорђевића, који сачувала још из раног детињства. Тај се не даје, него се исплаћује онај ко га пронађе. Морам да признам да никада нисам ја била та која га пронађе,  увек су то или брат или његова деца- открива председница парламента.