Maja Gojković - stara prijateljstva, šarm Borisa Džonsona i osmeh za Goncića

stranim državnicima i parlamentarnim delegacijama iz celog sveta, tek ponekad neka zanimljiva izložba “ iskoči ” iz rutine političke svakodnevice. Stoga smo želeli da zavirimo malo iza kulisa, van njenog kabineta na Trgu Nikole Pašića,  da osmotrimo kako izgleda njen dan van političkih obaveza, glasanja, replika, opomena… Kaže da su retki momenti tog slobodnog vremena, pogotovo  u poslednje vreme, jer parlament je izuzetno  naporno radio, bilo je mnogo sednica i usvojenih  zakona. Stoga, trudi se da u te svoje sada već više ne slobodne dane, nego sate dođe do Novog Sada i posveti ih isključivo porodici. “ Trudimo  se da organizujemo neki zajednički, porodični ručak i da se ispričamo. Eto tako to izgleda u poslednje vreme. Nekada uspem da ukradem malo vremena i vidim nekoga od prijatelja, ali to uglavnom ostavljam za praznične dane ”, kaže nam u razgovoru za “ Dnevnik ”.

- Oni koje ne preskačem su mama, brat, nedavno sam postala baka, pa sada je tu i unuka Nađa. Svaki put kada odem u Novi Sad obavezno moram da je vidim, ona sada ima tri meseca. U Beogradu kada imam slobodnog vremena obavezno posetim moju sestru od ujaka, njenog supruga i ćerkicu Ivanu koja ima 10 godina. Nas dve se mnogo volimo, ona je kreativna devojčica pa zajedno crtamo, pravi mi skulupture Sneška Belića, Deda Mraza, ili mi crta čestitke. A to me ispunjava, pošto volim da se igram sa decom- priča predsednica skupštine. Kaže da se njen odnos sa prijateljima nije promenio od kada je došla u vrh srpske politike. “ Čuvamo uspomene na vreme kada smo se upoznali, pošto ja prijateljima smatram ljude koje sam upoznala davno kroz svoj život i ta prijateljstva pažljivo gajim”, kategorična je.

Iako prva dama parlamenta, kada dođe vikend čekaju je standardne obaveze. Smatra da se njen život može svesti na naslov TV emisije „Kao sav normalan svet“.

- Tako izgleda i moj dan. Buđenje, popijem kafu sa nekim ko mi je drag, a neki put želim da budem sama i da ukradem taj momenat. Onda brzo plaćam račune, idem u snabdevanje, u apoteke, otrčim u posetu kod rođaka, koji žive u Novom Sadu i to je to... Kada sam nedavno bila u samoposluzi u 22 sata, sreću me ljudi, čude se  „ a, pa i vi idete u snabedavanje “, a ja se samo nasemejem i kažem “ pa da ”. Inače nemam vremena da se dugo zadržavam u kuhinji, naročito kada boravim u zgradi skupštine po čitav dan. Neki put uveče bude mi zadovoljstvo da nešto malo i jednostavno spremim ako nisam došla prekasno kući. Nemam ženu koja radi umesto mene, pa da kada imam nešto vremena onda i pospremim. Eto, meni se čini da živim nekim sasvim običnim životom. Ništa preterano, smatra ona.

Pošto je zapažena njena elegancija i u skupštini, ali i tokom prijema stranih gostiju, interesovalo nas je ko je savetuje u izboru garderobe. Kaže da je sama bira, ne voli trendove i smatra da žene u određenim godinama i ne treba da ih prate. “Oblačim se jednostavno. Poštujem stiliste, ali nekako više volim da izgledam onako kako ja sebe vidim ”.

Kako izgledaju razgovori u četiri oka sa svetskim državnicima? Maja Gojković nam otkriva da je sa Borisom Džonskonom bilo izuzetno interesantno, jer je dobro pripremljen sagovornik i vrlo šarmantan. Pošto su se sreli na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, poklonila mu je značku Natalijin Rejmonde, koju je na reveru pridodao njihovom tradicionlnom cvetu maka. “ Objasnila sam mu da je to cvet kome ne treba više od dve, tri kapi vode da bi ponovo oživeo i da je to simbolika vezana za stradanje srpskog naroda u Velikom ratu. A princa Čarlsa je interesovalo sve, pa i to  da li je mermer skupštinskog zdanja domaći. Nije znao da je Margaret Tačer poslednja od Britanskih zvaničnika koja je ušla u ovu zgradu i odala počast na Titovom odru. Tako neke zanimljivosti uvek možete da razmenite  mimo onog zvaničnog dela razgovora, u kome se priča uvek odnosi na dve države”, ispričala nam je.

Poklone koje uručuje uglavnom bira protokol, a  ona se “ umešala” samo dva puta. Insistirala je da  predsedniku Kine bude poklonjena slika naivaca iz Kovačice, a drugi put, kada je putovala u Kuvajt, šeiku je poklonila prelepu skulpturu  konja. “ Pripremili smo i poklon vojvotkinji Kamili koja je dobila rukavice domaće proizvodnje.

Kada je pitamo šta joj je omiljeno u umetnosti, sa osmehom odgovara  da voli sve. Ne preskače da ponovi da je obožavalac lika i dela Endija Vorhola, sluša Velvet Andergraund, voli i muziku sedamdesetih i osamdesetih, Pritenderse, ali može da sluša i nešto popularnije. Naglašava da  često sluša i klasičnu muziku, u izvođenju umetnice Branke Parlić “ to je nešto divno što umiruje, možete da čitate da razmišljate sa takvom muzikom ”. Poslednji koncert na kome bila je „ Bijelo dugme“, jer je to muzika  njene mladosti. U pozorištu je gledala mjuzikl „ Neki to vole vruće“ sa, ukazuje, fenomenalnim Buletom Goncićem, koji je oduševio, jer otkriva, ne pamti kada se u poslednje vreme toliko smejala.

Pronađe i neki trenutak da pročita nešto od Stivena Kinga i Džodija Pikoa, “ onako nešto što ima malo intrige, povuče vas da razmišljate, trilera psihologije i to mi je za zabavu, a nije baš ni onako lagana literatura. Čitam i Borisa Džonosona i njegovu knjigu o Čerčilu”, nabraja Maja.

Za kraj pitamo je postoji li izreka, koja joj je životni moto. Nabraja kao iz rukava: “Strpljen spašen”, “Prvo skoči pa reci hop”,  volim  i ono “Požuri polako ”, ali organizovano.

Svetlana Stanković

Foto: R. Hadžić

Mala crna ili plava haljina

Kada treba da primi stranog gosta,  nema poznatu dilemu šta obući, jer, kako navodi, postoje dres kodovi, pa nema tu nekih velikih kreacija. A ako je neka večera ili tako nešto, onda pribegava “oprobanoj maloj crnoj, maloj plavoj ili tako nekoj jednobojnoj haljini - to je to”.

Prijatelji i kumovi

Tvrdi da ne meša politiku i privatni život, tako da su njeni prijatelji ljudi koje je upoznala odavno, bez obzira da li žive u Novom Sadu, Beogradu, ili negde u inostranstvu, i vezani su za neki period njenog odrastanja, školu, letovanja u Vrsaru. Primećuje  i da je teško u ovim vremenima steći nekog novog prijatelja. Interesuje nas da li ipak i u politici ima prijatelje kod kojih ide na slavu ili rođendane...

- Naravno da imam prijatelje koji su u politici, iz Srpske napredne stranke zato što većinu njih koji su sada značajne političke  ličnosti u državi, poznajem preko 20 - 25 godina. Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović i ja smo kumovi, ja sam krstila njegovog sina, on je mene venčao, tako da nas vezuje ta vrsta prijateljstva i drugarstva. Ali jednostavno nemamo sada vremena da se posećujemo, sve su kraći momenti da možemo privatno nešto  da popričamo. Ali i pored toga čuvamo pažljivo ta naša decenijska prijateljstva- ukazuje naša sagovornica.

Božić na Salajci i česnica

Po čemu Maja Gojković pamti Božić?

- Mislim da je moja mama preuzela sve ono što je baba Olga sa Salajke radila. Jedino što je nekada bilo mnogo više snega pa sam se ja na Salajci kada odem kod baba Olge na Božić igrala sa decom u ulici Branka Radičevića u snegu. Naravno kod nas Božić ne može da prođe bez česnice u koju se stavlja novac. Vidim da je drugačije nego u Beogradu, kod nas je česnica od kora, oraha i meda, u Beogradu je pogača. Mama uvek stavlja isti novčić iz doba Karađorđevića, koji sačuvala još iz ranog detinjstva. Taj se ne daje, nego se isplaćuje onaj ko ga pronađe. Moram da priznam da nikada nisam ja bila ta koja ga pronađe,  uvek su to ili brat ili njegova deca- otkriva predsednica parlamenta.