Бранислав Митровић: Уживам у ватерполу као никада до сада

олимпијски шампион, победник Светске лиге и Светског купа. Поникао је у новосадској Војводини, а после неколико сезона проведених у Партизану преселио се у Мађарску. Бранио је у Ференцварошу и Дебрецину, а сада је члан Егера.

* Зашто си одлучио да баш тренираш ватреполо?

- То је било 1994. године када сам са другарима из разреда покушавао да нађем неки спорт који ме интересује и у једном моменту смо дошли и на базен. Тада нисам знао ниша о ватреполу, ни какав је то спорт, ни колико играча игра, ни шта се ту дешава. Само сам знао да се дешава у води и већ то ми је било интересантно. На једном од првих тренинга тренер Слободан Павков је рекао да ћу ја бити голман и тако сам стао између статива. Павков је један од мојих првих тренера, он је многе од нас и пронашао и усмерио нас. Тако је то почело, остао сам и убрзо су уследили резултати. Оно што је пратило моје одрастање у Војводини била је добра атмосфера и у базену и ван њега. Много смо се дружили, то је на почетку тренер подстицао и убрзо смо сви постали веома добри пријатељи.И данас сам пријатељ са многим момцима који се више и не баве ватерполом – каже Бранислав Митровић.

* Да ли си се икада покајао што си се одлучио за ватерполо, с обзиром да није профитабилан спорт?

- Нисам се покајао, јер нисам ни размишљао о томе -шта би било кад би било. Једноставно, ово је нешто што сам желео и хтео и ово је нешто у чему сам добар, можда и најбољи. А што се тиче финансија, мислим да је то релативна ствар, јер то је негде и важно, а и није. Много је битније како човек изгради свој живот и своју срећу од тога да ли има или нема новца.

* Шта је теби спорт омогућио у животу?

- Препоручујем родитељима да усмере своје дете на спорт и то не са неког финансијског аспекта, већ зато што се кроз спорт на природан начин изграђује личност и човек кроз спорт научи да се бори, јер само тако може нешто да постигне. А оно што је мени професионални спорт омогућио су и путовања и могућност да упознам свет. Путујући ти добијеш другачију слику о животу, изграђујеш своје мишљење. Овога пута издвојио сам ова два сегмента, али то је велика тема и о њој бих могао много да причам.

* Ватерполисти су познати по томе што су уз спорт увек неговали и школовање. И ти си један од оних који је завршио факултет. Да ли планираш да се једног дана бавиш оним што си завршио или планираш да останеш у ватреполу?

- Срећан сам што сам успео да завршим факултет. Завршавао сам га у периоду када и нисам био сигуран чиме ћу се бавити. Зато сам и могао да га завршим у року, али у овом моменту све то што сам учио је јако далеко од мене. Тренутно сматрам да не бих то могао да искористим. Диплома је ту, па је ту. Оно што сада познајем је ватерполо. Сигурно је да ћу у неком моменту када будем завршавао каријеру видети чиме ћу се бавити. Ако о томе будем размишљао оног момента када завршим каријеру биће касно. Последњих година каријере ћу сигурно припремити терен за то чиме ћу се даље бавити. За сада још увек не знам шта је то.

* Саветујеш родитеље да децу усмере ка спорту. Ти имаш ћеркицу Ирис, да ли ће она једног дана бити ватерполискиња, одбојкашица или кошаркашица, као твоја мама?

- Ирис је тренутно врло висока за своју генерацију и много је јача од осталих. Нећу се мешати у њен одабир, мислим да су родитељи ту да створе могућности свом детету чиме да се бави, а да оно само треба да изабере оно што му одговара и шта га чини срећним. Мислим да ћу и ја тако урадити кроз коју годину када Ирис буде требало да се олдучи за неки спорт, јер она сада има годину и по дана.

* Спортисте мотивишу резултати и одличја, а шта мотивише тебе и твоје саиграче који сте све освојили?

- О овој теми сам разговарао и са психологом, јер постоји неки моменат докле те гурају неки циљеви. Када их оствариш, ако немаш неке нове деси се да будеш у неком празном простору и да се заситиш. То су примери многих спортиста који оног момента када су досегли врхунац никада више нису могли да понове те партије. Много сам размишљао о томе и ја сам нову мотивацију пронашао у самом себи. Сада више него икада могу да уживам у ватерполу, могу да уживам у сваком тренингу и више него икада у свакој утакмици. И то само живаивање у бављењу спортом и јесте једна мотивација више за мене, да што дуже и да се на што вишем нивоу бавим спортом – истакао је Бранислав Митровић.

Гордана Маленовић

Фото: Ф. Бакић

Мађарски модел

Иако је репрезентација освојила све што се освојити може, наш клупски ватреполо је у кризи. Играјући у Мађарској искусио како то изгледа у земљи где је ватерполо национални спорт.

- Мађари су направили категоризацију спорта, где су пет најважнијих дисциплина ставили у прву категорију, а то су урадили на основу резултата из претходних година на европским и светским првенствима и Олимпијским играма. Уз то су омогућили да фирме део свог пореза уместо држави дају  у спорт. И онда се десило то да су тих пет спортова који су били фаворизовани почели да добијају много више новца. Са добијањем новца они су унапредили инфраструктуру и развили млађе категорије, услове за тренинг итд. Они су то направили тако да је већина тих финансијских средстава усмерена на развој млађих категорија и инфраструктуру, а не само на финансирање првих екипа. Финансирање првих екипа треба сваки клуб сам да пронађе. Они су тако то решили, а не знам шта би требало овде да се уради, како би се побољшало стање у ватерполу и у спорту уопште – казао је Митровић.