Јован Дејановић даровао Архиву Новог Сада богату грађу

односити према овом важном делу историје највеће војвођанске вароши.



Материјал, који је класификовала и завела архивиста Снежана Сердар, творе извештаји, говори, тезе, дискусије, телеграми, писма и фотографије углавном из времена када је Дејановић био на челу Новог Сада, дакле између 1974. и 1982. Тако је у Личном фонду Јована Дејановића, како ће ова грађа бити убудуће вођена у Архиву, похрањен, рецимо, комплетан преглед штампе, домаће и стране, о подизању СПЦ „Војводина”, доста докумената се односи на општејугословенски конкур за урбанистичко уређење „Мишелука”, ту је и решење о изградњи Моста слободе и писма упућена његовом пројектанту Николи Хајдину, а за историјске сладокусце нарочито занимљиве биће личне забелешке о Титу,  као и Дејановићев извештај о боравку Јосипа Броза у Новом Саду 7. новембра 1975.

Директор Архива Новог Сада, историчар Петар Ђурђев, захваљујући се породици Дејановић на изузетно вредном дару, најавио је да ће кућа коју води учинити све да што брже обради ову грађу и пружи је на коришћење не само истраживачима, него свима који су заинтересовани за тај део историје града. „Корак породице Дејановић требало би да буде и својеврстан позив свима који су чинили део друштвено-политичког живота Новог Сада да бар нешто од сачуваних докумената или личних записа предају надлежним институцијама.



Јер досадашња пракса је, нажалост, показала да се наследници углавном не односе према таквом материјалу с дужном пажњом, а наша наука вапи за живом грађом ’из прве руке’, која ће јој омогућити да реконструише и оне још увек магловите делове наше историје у другој половини 20. века. И надам се да ћемо, захваљујући оваквим фондовима, бити много ближе дану када ће бити написана свеобухватна историја Новог Сада, коју наш град још увек нема, а итекако је заслужује ”, рекао је Ђурђев.



М. Стајић

Дејановић: Документи у рукама врсних архивиста



„Није у овом фонду сва грађа која прати пут којим сам пролазио у Новом Саду. Жао ми је што о неким догађајима, које бих волео да су забележени, немам сачуване документе. Рецимо, у време када сам био председник Социјалистичког савеза града, средином шездесетих, уочи Нове године смо уз помоћ великог броја градских фирми, у Католичкој порти изградили читав Снешкоград, кроз који је прошло на хиљаде малих Новосађана. Али мислим да има у документима које предајемо Архиву града доста вредног материјала и дубоко сам уверен у то да су они сада у рукама врсних архивиста који ће знати о њима да брину”, рекао је Дејановић.