Паповић: Млеко у кесама сумњивог квалитета

квалитета и да је у код осам од 22 контролисана узорка откривен виши ниво бактерија од дозвољених.

Паповић је Танјугу рекао да је анализу 22 узорка пастеризованог млека различитих произвођача спровео Научни институт за ветеринарство у Новом Саду и дошао до сазнања да одређене млекаре имају повишено или изразито повишено присуство бактерија од дозвољеног код сировог млека иако је млеко у кеси већ обрађен производ.

Паповић је рекао и да Националној организацији потрошача већ дуже време стижу пријаве грађана да се пастеризовано млеко у кесама  брзо и лако квари, да има чудан мирис и слично због чега су и одлучили да се оно испита.

"Након све учесталијих пријава решили смо да обиђемо целу Србију како би прикупили узорке из млекара. Оно што се на први поглед може закључити јесте да су велики произвођачи изузетно педантни и да у њховом млеку нема бактерија, за разлику од малих млекара у чијем меку у кесама је откривено присуство ешерихије коли и ентеро бактерије", рекао је Паповић.

Према његовим речима, то показује да је ситуација много гора и да се морају предузети заштитне мере и контрола квалитета млека малих млекара које производе млеко у кесама.

Паповић је међутим упитао  да ли се подаци о квалитету свежег млека лажирају, подсетивши да су мали произвођачи у обавези да ветеринарским инспекцијама достављају податке, који, како је рекао, очигледно нису тачни.   

"Свесни смо да на терену немамо довољно инспектора, али тога су очигледно свесни и произвођачи који достављају нетачне податке. Подсећам да је после дуго година у Србији формиран Стручни савет за контролу квалитета хране и сигуран сам да ћемо на том Савету расправљати о квалитету млека и начинима превазилажења овог проблема", истакао је Паповић.

Следећи корак који ће Национална организација потрошача Србије предузети, како је најавио Паповић, јесте контрола млека на евентуално присуство афлатоксина и контрола да ли се у млеко додаје вода, јер, како је рекао, постоје озбиљне сумње да произвођачи у великом проценту прибегавају додавању воде у млеко.

Паповић је такође апеловао на потрошаче да поведу рачуна када купују млеко и да не купују свеже млеко у кесама, јер ће на тај начин најадекватније казнити несавесне потрошаче, а инспекцијске службе је позвао да значајно пооштре контролу.

"Сви регистровани објекти за производњу и промет хране у Србији имају уведен ХЧП систем, али се поставља питање колико тај систем постоји на папиру, а колико у пракси, јер се често дешава да ти сертификати служе само за показивање док процес производње не испуњава прописане стандарде", закључио је Паповић.