broken clouds
23°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.062
usd
104.8191
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Тачка на помоћ јавним предузећима губиташима

08.12.2016. 20:24 21:12
Пише:

Ако се суди по Фискалној стратегији за 2017. и 2018. годину, коју је недавно усвојила Влада Србије, Србија ће се и у наредне две године бавити помагањем јавних предузећа. Уз то, бавиће се и

проналажењем стратешких партнера за њих да би она све мање оптерећивала српску приреду и јела државни буџет.

По речима директора Републичког завода за статистику Миладина Ковачевића, укупан нето губитак РТБ-а „Бор”, „Петрохемије”, „Азотаре”, Метанолско-сирћетног комплекса у Кикинди и ЈП „Србијагас” прошле године износио је 20 милијарди динара, односно 163 милиона евра, што представља око 0,5 одсто БДП-а. Он истиче да анализа показује да, осим ЈП „Србијагас”, ниједно предузеће за сада не показује способност нити могућност дугорочног, одрживог пословања и побољшања финансијског положаја. Другим речима, четири од пет тих губиташа нема никакве перспективе. Ковачевић констатује да се ти проблеми не могу решити преко ноћи, и наводи да Фискална стратегија Владе Србије у 2017. години предвиђа наставак подршке ЈП „Србијагас” и буџетске позајмице за РТБ Бор од две милијарде динара.

У Фискалној стратегији Владе за наредну годину констатује се да  пословање јавних предузећа представља значајан извор фискалних ризика, како на страни буџетских прихода, тако и на страни расхода. Јавна предузећа се у пословању суочавају с бројним проблемима – од наплате потраживања до редовног измиривања обавеза према повериоцима, држави и запосленима. Држава пак, као оснивач и њихов једини власник, одговорна је за њихово пословање и њихово је последње уточиште у случају неликвидности. Међутим, констатује се у том акту, управо због тога јавна предузећа представљају значајан сегмент српске привреде јер у њима ради близу 79.000 људи. У циљу умањења фискалних ризика повезаних с пословањем јавних предузећа покренути су поступци реструктурирања највећих јавних предузећа, попут Железница Србије, Електропривреде Србије и Србијагаса. Током ове године јавна предузећа наставила су позитиван тренд пословања, уколико се он посматра збирно, али и даље постоје они који бележе губитке и којима држава даје субвенције.

Растући индиректни дуг, те укључивање дела отплата по основу гаранција у буџетске расходе и повећање дефицита по том основу, повећали су свест о растућим фискалним ризицима који произлазе из издатих гаранција. Због тога је изменама Закона о јавном дугу забрањено издавање нових гаранција за кредите за потребе ликвидности. Но, по Фискалној стратегији за наредну годину, држава ће и 2017. године помагати јавним предузећима тако што ће давати гаранције на зајмове које она узимају. Тако ће, између осталог, гарантовати за кредит од 30 милиона евра који ће ЕБРД дати „Србијавозу”, за десет милиона евра код Чешке експорт банке које ће као кредит узети „Ресавица”, као и за зајам код пословних банака од 20 милиона евра које ће узети ЈП „Србијагас” за изградњу гасовода од Александровца до Тутина.

Све у свему, држава ће наредне године гарантовати за 200 милиона евра кредита, а велико је питање колико ће јавна предузећа која их узимају моћи да их враћују или ће они опет постати обавеза државе, односно прерасти у јавни дуг.

Љ. Малешевић

 

Гаранције оптерећују 7,2 одсто БДП-а

Држава је и ове године наставила да даје гаранције за јавна предузећа, а тако ће бити и наредне две. То утиче на висину јавног дуга, али и на висину дефицита, уколико отплату по кредиту које је узело јавно предузеће на себе преузме држава. На крају прошле године стање дуга по основу издатих гаранција за више јавних предузећа износило је 2,4 милијарде евра, односно 7,2 одсто БДП-а. Сада је он смањен нешто више од 300 милиона евра, а укупна планирана отплата у овој години износи 61 милијарду динара.

Аутор:
Пошаљите коментар